Крај Додикове бајке о гламурозном ски - центру на Клековачи, који је отео најбољу шуму у Српској

Радници Шумског газдинства "Оштрељ" Дринић најавили су штрајк. Плате им касне, прича се о масовним отказима. Уз проблеме који море и друге дијелове “Шума Републике Српске”, ова шумарија има и један додатни - то је фантомски Туристички центар “Клековача”, који им је, иако не постоји, отео најбољу шуму.

О мега пројекту званом ТЦ “Клековача” прича се већ 15 година. Бајку о блиставим ски центрима, луксузним хотелима и сличним чудесима елитног туризма, Милорад Додик и СНСД су употријебили у неколико предизборних кампања.

Да ли се овој бајци ближи крај? 

Како је за Српскаинфо потврђено из Министарства трговине и туризма Републике Српске, “разматрају се начини за раскид концесионог уговора, уколико не дође до договора око даљих активности.”

Како наводе у Министарству, уговор о концесији за кориштење земљишта ради изградње и кориштења Туристичког центра „Клековача“ потписан је још 2013. са предузећем „ГБ ИММО“ из Бањалуке. Након тога, концесионар је, како наводе, “покренуо припремне активности.”

– Нажалост, до данас није дошло до реализације овог пројекта у већем обиму из различитих разлога, међу којима је и смрт једног од инвеститора у привредном друштву које је носилац концесије. Тренутно су у току преговори са концесионаром о евентуалним анексима уговора, односно начинима за раскид овог уговора уколико не дође до договора – поручују из Министарства трговине и туризма Републике Српске.

Да ли због смртног случаја у “породици”, или из неког другог разлога, тек и сами смо се увјерили да фирма, која је концесионар једног од најхваљенијих пројеката у Српској, није баш у форми.

На телефоне “ГБ ИММО” се данима нико не јавља, а на адреси предузећа, у Видовданској 2 у Бањалуци, затекли смо закључана врата и гомилу неплаћених рачуна за струју и воду.

А у почетку је све дјеловало – гламурозно, бар на ријечима. 

Балкански сент Морис са 10 хотела

Прича о Туристичком центру, који ће Клековачу претворити у балкански Сент Морис, почела је пред изборе 2010. године. Тада је Додик обзнанио да постоје инвеститори, који су спремни да у  ТЦ “Клековача” уложе 338 милиона евра. 

Тада је речено да ће центар имати десет хотела, стазе дужине 80 километра, 13 жичара и ски – лифтова и капацитет превоза 10.000 скијаша истовремено.

Све то је требало да изведу три фирме, једна аустријска и двије домаће: ГБ ИММО Бањалука и ЛОМ Петровац.  Најављено је да ће изградња овог Туристичког центра трајати 12 година.

Тај је рок одавно прошао, а на Клековачи није ударен ни темељ за ски – атракцију.

Све је остало на папирима, а и ти папри су прилично контроверзни. 

Како су раније писали медији, студију изводивости, на основу које је ГБ ИММО из Бањалуке добио концесију над Клековачом, израдила је аустријска фирма Алпине Алианс. Након тога Аустријанци су се повукли, јер су приоцијенили да је Клековача – неисплатив подухват.  Никакво чудо, јер сви који живе на овој планини и подно планине знају да на Клековачи нема довољно снега за ски центар.

Аустријанци су задржали су ауторско право над пројектом, али је бањалучка фирма ипак као концесионар користила тај документ.

Параван за пљачку шуме и воде

Упркос свему,  Република Српска је инвеститору дала концесију за истраживање и експлоатацију воде, а сматра се да је Клековача богата подземним водама.

Та концесија, као и чињеница да је концесионар ТЦ “Клековача” добио најбољу шуму којом располаже шумарија у Дринићу, код многих је изазвало сумње: да је Туристички центар био само параван за безочну пљачку природних богатстава.

Посебну побуну је изазвао зонинг план, којим је предвиђено да ће, у случају несташице воде, предност имати туристички центар у односну на локално становништво.

Бајка о милионском инвестиционом подухвату, која је по свему судећи приводи крају, почела је да се озбиљно урушава још прошле године. Тада је Окружни суд у Бањалуци  поништио рјешење Министарства просторног уређења, грађевинарства и екологије Републике Српске којим је била одобрена Студија утицаја на животну средину за овај  пројекат. Рјешење је поништено по тужби Центра за животну средину Бањалука.

(Српскаинфо) Фото: Српскаинфо