Јавни новац у приватним џеповима: Рецепти за извлачење милиона

Екстремно високе стопе профита, добијање тендера, ниска стопа пореза на добит и не постојање пореза на дивиденду код нас су изгледа зачарани круг у којем је свима добро.

У БиХ је сумњиво чак 9 од 10 тендера, а често послове добијају исте фирме, оне на чија смо имена већ навикли код јавних набавки.

Тако је на примјер највећу зараду у области грађевинарства од 18,5 милиона КМ прошле године имала „Херц градња“ из Билеће која предводи конзорцијум који гради болницу у Требињу. Предузеће је на крају 2024. запошљавало 207 радника, па је фактички у овом предузећу остварена добит од 89.000 КМ по раднику.

Прање новца

Економиста Миладин Станић раније је објаснио да профитна стопа већа од максималних 10 до 15% показује да постоји “сегмент који се може подвести под прање новца и сиву економију”.

Високе стопе профита најчешће омогућава добар договор са институцијама власти и државним фирмама.

Поставља се питање да ли држава слабо преговара и није способна да управља јавним средствима или су у питању фирме које перу новац за власт. Логичан слијед тога је задржавање ниске стопе пореза на добит и не увођење пореза на дивиденду, па се лако и јефтино долази до много кеша.

Увођење пореза на дивиденду код нас се не разматра под оправдањем да смо због тога конкурентнији у односу на регион за привлачење инвеститора. Ипак, стање економије нам показује да нам ни то не помаже у развоју, јер нас страни инвеститори заобилазе.

Иначе, Република Српска има најнижу стопу пореза на добит у Европи, која износи 10 одсто, а осим тога не постоји порез на дивиденду. У Србији порез на добит је 15 одсто, а основна пореска стопа на дивиденду износи такође 15 одсто. У Хрватској порез на добит износи 10 одсто ако су остварени приходи мањи од милион евра, а 18 одсто ако су приходи већи. Осим тога на дохотке од камата и дивиденди за остварене приходе приликом исплате аутоматски се одбија 12 одсто пореза.

Намјештање тендера

– И поред Закона о тендерима, реално гледајући највећи број тендера је унапријед договорен. Било да су постављени услови који су непотребни са аспекта набавке, али фаворизују некога ко испуњава баш те услове. Тако да су тендери постали мјесто за најједноставније завлачење руку у буџете оних који расписују тендере – рекао је економиста Зоран Павловић.

Додао је да имамо и ситуацију да практично не можемо условити некога ко поставља услове за тендере да то ради на транспарентан начин или на начин који одговара стварним потребама.

– Сада је велика дискусија око тендера у Бањалуци за јавно освјетљење гдје је услов да фирма има промет 60 милиона и неке немогуће услове које уопште нису битни, а елиминаторни су за све остале. Дакле, у цијелој причи тендери се доживљавају као облик и начин узимања новаца из буџета из којих се то финансира од стране оних који расписују тендере – рекао је он.

Додао је да је посебан проблем што комисија за тендере увијек може изабере кога хоће и да практично по том основу се не може жалити другостепеној комисији у Сарајеву.

– Комисије нису у обавези да се држе услова из тендера, да прође нека квалификација у смислу бодовања, испуњавања услова итд., па да се онда одабере онај који је испунио све услове или који је најбољи. Комисија може одабере најгоре и нико јој то не може бранити – објаснио је Павловић.

На питање како то утиче на фирме које нормално и поштено послују, одговорио је: тако што уопште не учествују на тендерима.

Српскаинфо раније је писала о томе да је предузеће „Електро-Бијељина“ потписало уговор вриједан више од 200.000 КМ с бањалучком агенцијом за медијско праћење и промоцију „Мегависион“ и то на период од само шест мјесеци.

Овај уговор је само један у низу уносних послова које је „Мегависион“ добила у посљедњих неколико мјесеци, махом од јавних предузећа, градова и општина. Према доступним информацијама, ова агенција је само у првој половини 2025. године закључила уговоре вриједне више од милион марака, готово искључиво за пропагандне и медијске услуге.

Иста имена

Дамјан Ожеговић, виши истраживач и сарадник за стручне послове у Транспаренси интернешнелу БиХ каже да када су у питању јавне набавке, пракса је показала да се, поготово код истих уговорних органа често понављају за истоврсне послове исте фирме, јер чак и некада се прилагођавају тендерске документације управо како би се омогућило да из године у годину увијек један те исти понуђач добије тај тендер.

– Чак смо имали случајеве да се у тендерским документацијама постављају услови који су, додуше, у складу са законом, али да је на примјер морао бити одређени промет за ту врсту послова који само тај понуђач има, јер наравно учествује из године у годину или да је обављао исте или сличне послове, ако су неки ријеђи послови у питању, које опет само он испуњава и тако слично, дакле, углавном се у тендерској документацији то већ назначи – рекао је Ожеговић.

Према његовим ријечима овакав систем јавних набавки уопште не подстиче мала и средња предузећа да буду довољно конкурентна, поготово тим великим који се понављају, који већ имају и искуство и ресурсе и јавни новац који су добили путем јавних набавки.

Ограничене могућности жалбе

– Ова ситуација се тешко тешко се може поправити, поготово јер право жалбе, односно право интервенисања у поступку јавних набавки, према тренутном закону, имају само понуђачи који су преузели тендерску документацију. Дакле, само они који имају неки финансијски интерес, док нема могућност неко би евентуално заштитио јавни интерес, као што би то била можда, тужилаштва, правобранилаштва, Агенција за јавне набавке или организације цивилног друштва – рекао је он.

Нагласио је да према подацима Агенције за јавне набавке, ми немамо, чак у просјеку, ни по двије задовољавајући понуде по тендеру.

– То довољно говори о томе колико је се мало понуђача генерално јавља, а засигурно да је један од разлога зашто их се мало пријављују, јесте то што знају унапријед да су послови намјештени или договорени и немају интерес да се без везе боре, да троше и вријеме и новац за посао који сигурно неће добити – истакао је Ожеговић.

Стручњаци упозоравају да је Закон о јавним набавкама у БиХ застарио и не спречава договор понуђача, ни намјештање послова. Иако примјери из Србије и Црне Горе показују да се контрола може појачати кроз веће санкције, политичке воље за измјене закона нема.

– Према истраживању портала ПратимоТендере чак 9 од 10 јавних набавки је означено као сумњиво, односно као потенцијално склоно корупцији – навео је Ожеговић.

(Српскаинфо) Фото: БН