Руси у Српској истражују могућност заобилажења санкција и плаћање у криптовалутама: Играње ватром?

Институције у Републици Српској добиле су захтјев да припреме информацију и попуне упитник о могућностима заобилажења европских санкција за потребе руских инвеститора, извозу робе алтернативним рутама, плаћању у криптовалутама и доступности банака ван ЕУ платног промета, ексклузивно сазнаје портал ЦАПИТАЛ.

Према документу у који је ЦАПИТАЛ имао увид, а који је стигао са службене емаил адресе из Агенције за информационо комуникационе технологије Републике Српске, ради се у упитнику “за мапирање ресурса и процјену потреба сарадње са Нижњеновгородском области у Руској Федерацији у области информационо комуникационих технологија“.

Дакле, ради се о захтјеву руских привредника у области информационо комуникационих технологија који желе да избјегну европске санкције и преко Републике Српске, односно БиХ, пласирају своје производе на друга тржишта, користећи алтернативне руте, заобиђу царине, уплате преко домаћих банака, уз коришћење домаћих привредних капацитета, затим криптовалута и других “опција” које би могле да заобиђу ЕУ контроле и санкције.

Постоје ли „не-ЕУ финансијски канали“ и царине

Већ на почетку упитника, тражи се дефинисање механизама заобилажења санкција, односно поставља питање какве правне структуре нуди Република Српска за регистрацију руских ИКТ компанија, те да ли постоје посредничке руте за извоз у Европску унију, на примјер, преко Србије и Турске.

Руске инвеститоре из ове области отворено занима и да ли Република Српска гарантује правну заштиту од секундарних санкција ЕУ и да ли између Русије и БиХ или РС постоје потписани удговори о заштити инвестиција. Међу проблематичнијим питањима наводи се и оно да ли су доступни “не-ЕУ финансијски канали, попут кинеских и арапских банака“, као и да ли Српска прихвата криптовалуте за инвестиционе трансакције и да ли постоји могућност царињења независан од ЕУ.

“Да ли Република Српска има споразуме о слободној трговини са са земљама ван ЕУ санкционог круга попут Кине, Египта и Индије, које безбједне руте се предлажу за дистрибуцију у ЕУ (на примјер преко Србије и Мађарске). Да ли постоји е-систем царињења независан од ЕУ платформи“, наводи се у упитнику и траже „гаранције Републике Српске у случају да извоз блокира ЕУ“, те се распитују о постојању резервних тржишта, азијског или БРИКС-а за хитну диверзификацију.

У овом документу траже се и разне друге спецификације, типичне за интересовања инвеститора, почевши од испуњености техничких стандарда, покривености оптичком мрежом, брзине интернета и сагледавања постојеће инфраструктуре, опремљености привредних и лабораторијских капацитета до могућности сарадње, размјене кадрова и едукације.

Руске инвеститоре занима и просјечно вријеме за регистрацију патената за стране компаније, те да ли постоји убрзани поступак за ИКТ иновације.

„Играње ватром“

Посебно питање односи се на то да ли се признају руске софтверске лиценце у Републици Српској.

У одјељку који се односи на логистичке и финансијске механизме, код трансакционих рута тражи се да се наведе списак банака у Републици Српској које нуде “санкционо-отпорне” платне канале, те да ли постоји подршка за критовалуте у пословању, на примјер стаблецоини. За транзит робе питали су да ли постоје алтернативне руте за извоз у Африку, опет преко Србије и Турске.

Овај упитник, потенцијално отвара озбиљан ризик од реакције Европске уније, будући да садржи питања која се могу тумачити као активно тражење начина заобилажења званичних санкција према Русији.

Такве активности би, ако се протумаче као институционална подршка кршењу санкција, могле довести до великих политичких и економских посљедица, укључујући могућност увођења мјера против Републике Српске или БиХ, те успоравање европског пута, сматрају стручњаци са којима смо разговарали.

Аналитичар Тања Топић каже да се ово може слободно означити као “играње ватром”.

“Активности на изналажењу “алтернативних путева у заобилажењу санкција” указују на двије ствари, боље рећи проблема. Један је тај што се у овим околностима цијели простор излаже ризику, земља која тобоже иде ка Европској унији, не примјењује и не слиједи европску политику санкција“, каже Топић.

Каже да овдје вриједи навести да ни сама ЕУ није била конзистентна у досљедној примјени санкција, па је тако предсједник Републике Српске Милорад Додик без проблема и посљедица путовао у Москву, у јеку појачаних санкција ЕУ према Русији.

Неспособне бирократе

“Другим проблемом се отвара Пандорина кутија, питање слободне трговине рјешава се на нивоу државе, никако ентитета, а системи царињења независно од ЕУ платформе не постоје, значи ли то улазак у црвену зону озбиљних заобилажења закона и у чијем интересу“, пита Топић.

Економиста Зоран Павловић каже да слање овог упитника види као крајњу непрофесионалност и неодговорност према послу који појединци који састављају овакве документе имају.

“Економски посматрано, упитник даје информацију о неспособности, незнању и примитивности аутора. Таква питања и такве врсте активности, чак и да их жели спровести, не ради држава“, каже Павловић.

Ако је тај упитник институцијама прослиједио неко из државних органа прослиједио, сматра Павловић, тај би морао за то и да одговара.

„Такве упитнике, везане за избјегавање санкција и сарадњу са земљама које су под санкцијама, у нормалној земљи нико не би правио, нити могу да се тиме баве компаније које су на граници легалног пословања или се чак баве нелегалним пословима“, каже Павловић.

Боље би било, каже Павловић, да ми казнимо тог одговорног који је саставио овај упитник, него да нам то нареди ЕУ. Са економске стране, каже Павловић, ако се неко тим послом и бави, а држава о томе не зна ништа, то је онда криминал којим се требају бавити институције и казнити их.

ИКТ тврди: Нисмо надлежни

У Агенцији за ИКТ одбацују било какву везу са овим упитником и тврде да то и није њихова надлежност, иако је упитник прослијеђен бројним институцијама управо са њихове службене адресе, а у што се увјерио и портал ЦАПИТАЛ.

“Ништа у вашим питањима не спада у надлежност агенције, тако да никада није ни поступала по наведеном. Из вашег упита је видљиво да се неко у име агенције представљао да врши наведене активности“, рекли су у Агенцији за ИКТ.

Истакли су да сматрају да ово штети угледу Агенције за ИКТ и Влади Републике Српске у спроведеним напорима приступању иницијативама, програмима и инструментима ЕУ.

“Агенција за ИКТ Републике Српске у овом тренутку организује рад 10 оперативних секторских савјета који укључују академију и институције за приступ наведеним иницијативама, програмима и инструментима ЕУ“, нагласили су из ИКТ Републике Српске .

Ефекти дугогодишње сарадње

Иначе, 2018. године, Република Српска је започела сарадњу са Нижњеновгородском области у Руској Федерацији, што је довело до низа посјета представника Владе Републике Српске, посебно из Министарства енергетике и рударства, али и узвратних.

Власти су се од тада до данас више пута похвалиле да су реализовале много активности у разнм сферама живота, те да Влада Српске приоритетни правац дјеловања и огроман потенцијал види у сарадњи са Русијом, који смо препознали и почели користити.

Прије три године, делегација Инвестиционо-развојне банке Републике Српске (ИРБРС) представила је инвестициони профил ентитета потенцијалним руским инвеститорима. Више од 20 компанија из области заинтересовало се за улагања у секторе попут енергетике, дрвне индустрије, металне обраде, прехрамбене индустрије и ИТ сектора.

(Цапитал) Фото: БН