Грађани плаћају, а резултата нема - Шта раде представништва?!

За рад представништава Републике Српске и стручне услуге буџет је ребалансом  увећан за додатних 40 милиона марака.

Бивши амбасадор Босне и Херцеговине у Француској Бојана Кондић Панић именована је за првог шефа Представништва Републике Српске у овој земљи.

Указ о њеном постављењу потписао је Милорад Додик, а на дужност је ступила 1. августа. Сем овог, Српска има још осам представништава у свијету, међутим ефекти њихово рада нису видљиви.

За рад представништава Републике Српске и стручне услуге буџет је ребалансом  увећан за додатних 40 милиона марака.

Када у нешто уложите оволику суму новца, очекујете и резултате, али Српску страни инвеститори углавном заобилазе.

Аналитичари истичу да Српка треба да има представништва, али она која ће да донесу резултате. 

„Годинама видимо да су то заправо политичке канцеларије и класични спаљивачи буџетског новца.

Грађани републике српске никада до сад нису видјели у шта се троши тај наш новац, колико су остварилои привредних контаката, колико су довели инвестиција у Републику Српску, шта они заправо раде, како функционишу, које резултате имају, да ли од њихових резултата зависи финансирање, као што би и требало, да јасно видимо на годишњем нивоу да ли оправдавају своје пословање или не.

Ако оправдавају и ако имамо економске показатеље добре, да су довукли инвестиције, да им повећамо буџет, ако их немају, онда да се смањује буџет, па чак након двије године уколико видимо пад, да нема представништва треба и затворити“, каже новинар и уредник портала Капитал Синиша Вукелић.

Умјесто основних задатака, представништва служе за организовање политичких посјета званичника из Српске, прикупљање гласова, али и за потребе страначког или личног интереса, сматрају познаваоци политичке ситуације.

Све ово плаћају грађани Српске.

„Оно што ми тренутно можемо да видимо да се средства троше потпуно нетранспарентно, да нема никаквих јавних обављивања трошкова, нити можемо да некако скупимо, да кажемо колико то све кошта, да су ефекти економског рада и привлачења инвестиција скоро никакви, нема, то се не може мјерити у овим условима.

Значи нема привлачења инвестиција, а с друге стране имамо то неко политичко и културно представљање Републике Српске, гдје се она углавном представља на разним туристичким сајмовима и културним догађајима, нема ту озбиљних дешавања и озбиљне промоције.

Оно што можемо рећи да су та представништва продужена рука владајућег СНСД-а и да они њима служе да, када долазе у те земље, буду сервис њихових захтјева“, истиче посланик у Представничком дому Парламента БиХ Мира Пекић.

Јавност углавном не зна шта тачно представништва раде, осим што се повремено појави вијест о протоколарним састанцима без стварних посљедица. Представништва која раде свој посао, у своју земљу доводе инвестиције и тиме јачају привреду и економију земље, што у Српској није случај. 

„Сама идеја постојања представиштава Републике Српске широм света, односно барем у овим најзначајнијим градовима и земљама, је једна добра идеја и треба је подржати.

Међутим, оно што је проблем код ове идеје јесте некако та њена реализација и нетранспарентност. Ми код ових представништава не видимо неке њихове резултате тог рада, а имамо неке људе које плаћамо из буџета да раде одређени посао, да остварују интересе Републике Српске у тим својим представништвима.

Не видимо конкретне неке резултате – колико су они довели привредника да отворе нове фабрике у Српској, колико заиста заступају интересе Републике Српске, а не само предсједника Српске и СНСД-а, што мислим да је њихов превасходни циљ“, сматра политички аналитича Велизар Антић.

Ко је задужен да представља Републику Српску и зашто то не ради, питање је на које у Влади немају одговор.

Премијер Радован Вишковић недавно је признао да није задовољан радом појединих представништава, али умјесто казне, додатно их је наградио повећавши им овогодишњи буџет.

(БН) Фото: БН