Град на Врбасу осваја туристе из цијелог свијета

Туристи све чешће бирају Бању Луку као своју дестинацију – што потврђују и подаци Туристичке организације града Бање Луке према којима је број посјетилаца за првих шест мјесеци порастао за 10 одсто, а број ноћења за 13 одсто у односу на исти период прошле године.

Како наводе из Туристичке организације, Бања Лука у првих шест мјесеци биљежи  61.163 доласка туриста који су остварили 93.035 ноћења, уз напомену да се бројке односе на регистроване туристе које евидентирају хотели, мотели и пансиони.

Подаци потврђују и да се наставља тренд да град на Врбасу најчешће посјећују страни туристи.  

Наиме, према статистичким подацима, наш град је током јуна посјетило 9.092 страних и 3.152 домаћих туриста или укупно 12.244 туриста, који су остварили укупно 19.146 ноћења.

-Највећи број туриста је из земаља региона, односно из Србије, Словеније и Хрватске, као и свих претходних година, али евидентирани су и доласци посјетилаца из Њемачке, Аустрије, Италије, Црне Горе, Сједињених Држава, Швајцарске, Кине, Мађарске, Малте, Шведске, Велике Британије, Пољске, Македоније, Русије, Холандије, Чешке, Турске и Француске – наводе из ТОБЛ-а.

Иако податке о посјетиоцима у односу на мјеста пребивалишта имају само на годишњем нивоу, из Туристичке организације града Бање Луке наводе да је град на Врбасу прошле године посјетило највише туриста из Србије – 30,33 одсто, потом из Словеније 19,90 одсто и Хрватске 12,76 одсто, што заједно чини 63 одсто долазака страних туриста у Бању Луку и близу је предпандемијског процента из 2019. године – 59,1 одсто.

Додају да се сличан тренд очекује и у овој години.

Када је ријеч о локацијама које туристи најчешће посјећују, из ове организације кажу да су најатрактивније локације у граду тврђава Кастел, Храм Христа Спаситеља, џамија Ферхадија, Господска улица, Банска управа и Бански двор, док су изван града посебно атрактивни термоминерални извори у Српским Топлицама, најисточнији трапистички самостан у Европи, те Бањ брдо – видиковац и споменик.

-Томе треба додати Музеј Републике Српске и Музеј савремене умјетности Републике Српске. Остале понуде у урбаној зони су многобројни догађаји, угоститељски и трговачки објекти и слично. Нешто даље су Етно-село „Љубачке долине“, Крупа на Врбасу – слапови, воденице, манастир и језеро на Мањачи, а у окружењу краљевски град Јајце, Национални парк Козара, винарије, дестилерије, бање и слично” – закључују из ТОБЛ-а.

(БН) Фото: Град Бањалука