Инфлација "појела" скромно повећање минималне плате

БиХ поново је на удару инфлације. Овога пута узрок није спољни фактор него неодговорност домаће политике. Прогнозе су неповољне с обзиром на најављено поскупљење струје.

Инфлација у БиХ разара кућне буџете. Плате су скочиле, али и цијене – учинак никакав.

Од маја 2024. године, инфлација у БиХ скочила је са 2.0 одсто до 3.3 одсто почетком 2025. Крајем јуна текуће године инфлаторна крива попела се на 4.6 одсто.

“Подразумјева се да терет ерозије новца ајвише пада на терет грађана једног друштва, једне државе”, каже економиста Ђорђе Лазић.

Економиста Адмир Чавалић додаје да док у неким земљама Европе долази до пада инфлације усљед дјеловања монетарних ауторитета у БиХ у прва два квартала имамо раст инфлације. 

За то више нема оправдања у високим цијенама увоза, геополитичким сукобима, цијенама сирове нафте у Америци или протока гаса у неком руском току. Инфлација која гуши грађане БиХ производ је домаћих прилика. 

“Преко ноћи изненадно повећање минималне плате, нажалост појело је номиналне износе – расположиве дохотке наших грађана. У реалном смислу тај новац сада мање вриједи. Долази до драстичног пада вриједности новца на уштрб раста вриједности финалних производа и услуга”, објашњава Чавалић.

“Монетарна власт у БиХ тј. Централна банка изузетно је добар домаћин управљања финансијским системом и ту инфлацију држи под контролом иако она мало изађе по цјеновном потрошачком индексу”, рекао је Лазић.

То мало излажење за грађане се огледало у подивљалим цијенама намирница.

“Скупо је и све је скупље, али ја се придржавам онога – простри се онолико колико си дугачак”, каже једна Бијељинка.

Грађани додају да се боре како знају и умију и да је најтеже правити компромисе када је храна у питању. 

Индикативан је и раст цијена комуналних услуга широм БиХ. 

“Као и свих других услуга које се вежу за људски рад као фактор креирања нове вриједности”, напомиње Чавалић.

Као први вјесник тешке зиме стигла је и информација о поскупљењу струје преко мрежарине веће за 40 одсто што ће за мале потрошаче значити скок од 21 одсто или 12 КМ на мјесечном струјном цеху. Паника је већ у домаћинствима.

“Ријетко је да нас је толики број грађана позвао да пита да ли то провјерено и имају ли они на то право. На другој страни имате потрошаче који то не могу да издрже. Није ствар потрошачке корпе него је ствар, још мало, па глади одређених породица”, навела је Снежана Шешлија из Удружења потрошача “Топер” из Добоја.

“Контрола цијена, тржишта која је у надлежности влада ентитета како би спријечили пробоје и да направе емпатију између цијена раста и цијена дохотка како би грађанима остало мало ваздуха на располагању”, рекао је Лазић

Без контроле цијена, захукталу инфлацију становништво неће моћи да издржи. Повећања плата остаће ништа више до илузија која осликава више пара у новчанику, али мању куповну моћ.

(БН) Фото: БН