Ромска сахрана са музиком, луксузом, фрижидером у гробници

Ромска сахрана је комбинација традиције, туге и музике, обреда који славе живот и испраћају покојника уз песму, ритуале, али за православни појам све је "претерано"

Док већина људи тугује и жали покојника, у многим ромским заједницама смрт се доживљава другачије – као прелазак у други свет, где покојник наставља да живи. Због тога се ромске сахране претварају у раскошне церемоније које подсећају на славља.

У вили овог Рома пожелеле би да живи и Кардашијанке, завршио 4 разреда основне школе, а нико у Шапцу нема већу вилу од њега.

Свет се опрашта са осмехом и музиком

У многим културама, попут оних у Гани, Индонезији, Тајвану и Мексику, смрт се не доживљава као крај, већ као повратак природи. Људи се облаче свечано, украшавају ковчеге цвећем, певају и плешу. Сахрана постаје прослава новог живота душе.

Ромске свадбе су једнако луксузне као и сахране.

У православљу се смрт такође сматра преласком у вечни живот, али је пропратна емоција – туга. Родбина носи црнину, моли се, уздржава се од забава, а сахрана се организује трећег дана. Препоручује се једноставност – од скромних оброка без алкохола до једноставне црне одеће.

У ковчег се полаже крстић, икона и молитва, а гроб се обележава православним крстом, венцима и цвећем.

Ромске сахране пропагирају луксуз за вечни живот

За разлику од православне традиције, Ромима је важно да покојнику у оностраном животу ништа не фали. Зато гробнице праве попут правих кућа – са зидовима од цигле, подом прекривеним теписима или мермером, намештајем и осветљењем.

За угледне чланове заједнице, попут барона, праве се чак и подземне гараже за њихов омиљени аутомобил.

Гробнице са више соба, фрижидерима и телевизорима

У појединим случајевима, гробнице имају више просторија, које се пуне стварима потребним за „нови живот“: намештај, кућни апарати, слике, саксије са цвећем. На зиду – ТВ, у углу – фрижидер пун хране и скупоценог алкохола.

У гроб се често спуштају кутије са накитом, а понекад се уводи и струја.

Златни слој у гробу и одлагање сахране

Родбина зна толико да се посвети изградњи породичне гробнице да сахрана буде одложена и по неколико недеља. Пре него што се гроб затвори, жене у њега бацају по један комад накита – формирајући слој од злата. На крају, гробница се залива бетоном да би била заштићена од пљачкаша.

Ковчези са клима-уређајима, лимузине и статуе у природној величини

Ни сам чин сахране није ништа мање спектакуларан. Ковчези се израђују од најскупљих врста дрвета, а понекад имају клима-уређаје и унутрашње осветљење. Покојници се превозе лимузинама или кочијама, а гробови се обележавају мраморним плочама и скулптурама у природној величини.

Статуе често приказују покојника како седи за богатом трпезом.

Помињање као вишедневна гозба

Помени трају 3–4 дана и личе на свадбе: оркестри, плесне групе, богата трпеза. Остаци хране се не односе кући, већ се закопавају, јер се сматра да су „упили дух смрти“.

Једна од најраскошнијих ромских сахрана одржана је у Лондону 2018. године, када је преминула 73-годишња Мери Смит, бака 25 унука и 9 праунука. На сахрану је дошло више од 100 људи.
Поворка се састојала од 10 „Мерцедес“ лимузина и 7 камиона са фотографијама и цвећем. Венци су имали логотипе луксузних брендова, попут Цханел, јер их је покојна волела.

Сахрана је протекла у духу прославе – Мерин ковчег су носили уз песме Тине Тарнер, а на крају је приказан видео у ком покојна пије чашу шампањца и осмехује се. „Волела је журке и зато јој нисмо приредили сахрану, већ опроштајну забаву“, рекли су њени најближи.

Ромске сахране су познате по раскоши, театралности и дубоко укорењеним обичајима, који често шокирају посматраче изван њихове заједнице.

Ево неколико занимљивости које додатно осветљавају како изгледају ромске сахране — често раскошније од било које свадбе:

1. Накинђурене нарикаче као део традиције

На већим сахранама често се ангажују нарикаче — жене које театрално плачу и наручено наричу за покојником. Обучене су у упадљиву црнину са златним накитом, а улога им је да изразе тугу целе заједнице. Неке имају и написане стихове које рецитују, а све уз много гестикулације, ридања и симболичног „падања у несвест“.

2. Позлаћени ковчези — луксуз и на оном свету

Ковчези су често рађени по поруџбини:

пресвучени златним или сребрним лимом,

тапацирани свилом и брокатом,

са стакленим поклопцима,

па чак и уграђеним клима уређајем или осветљењем.
Верници верују да покојник мора имати комфор и „достојанство“ и после смрти.

3. Венци брендова од Версачеа до Шанела

Уместо традиционалних венаца од цвећа са уобичајеним порукама, често се праве венчићи у облику логотипа луксузних модних брендова:

Шанел,

Луј Витон,

Версаче.

Они симболишу статус, укусе и животни стил покојника.

4. Гости обучени као на свадби

На ромским сахранама се не долази у црнини:

Жене долазе у шареним хаљинама са шљокицама,

Мушкарци у оделима и лакованим ципелама — као за свадбу.

Тиме изражавају поштовање — јер сматрају да покојник одлази „на боље место“ и заслужује да сви изгледају најбоље.

5. Богата гозба — 3 дана јела и пића

Погребна гозба траје и по три дана, уз богате трпезе.

На столу се често нађе:

јагњетина, печења, сарма,

колачи, торте, алкохол.

Ако нешто остане, не носи се кући — већ се закопава, јер се верује да је „натопљено смрћу“.

6. Сахрана као спектакл — лимузине и коњи
Погребна поворка може укључивати:

лимузине, олдтајмере, па и коњске кочије,

музичке оркестре, који свирају баладе, народњаке или омиљене песме покојника,

а гости често и играју коло — славећи живот, а не тугујући.

7. Гробнице као виле

гробнице се граде као мале куће или крипте са више соба, а у њих се уносе:

теписи,

телевизори,

намештај,

па чак и фрижидер са храном и пићем.

Верује се да покојнику „ништа не сме да зафали“.

8. Злато и личне ствари у гроб

Пре затрпавања гроба, родбина често баца:

златни накит,

новац,

личне предмете покојника — цигарете, сатове, мобилне телефоне.

То је део веровања да ће покојник то користити на „оном свету“.

(Стил/Курир.рс) Фото: Схуттерстоцк