Поразна статистика: У саобраћају у Српској страдало 55 особа

За првих шест мјесеци ове године на путевима у Републици Српској смртно је страдало 55 особа. Узроци ове поразне статистике су бројни и посљедица су дугогодишњег занемаривања питања безбједности саобраћаја од стране надлежних, сматрају стручњаци. 

Статистички подаци говоре да је за првих шест мјесеци 2025. на путевима у Републици Српској смртно страдало 9 особа више него у истом периоду прошле године. Неприлагођена брзина, вожња под утицајем алкохола, старост возила, само су неки од фактора који су довели до 55 смртно страдалих особа у првој половини године. 

"Једне године имамо побољшање, друге погоршање. Прошле године је Република Српска имала побољшање са испод 100 смртно страдалих. Међутим, ове године имамо знатна погоршања. Наравно да би то требало да се дубље анализира из угла струке, са посебним освртом на стање пута, стање возила, стање возача", сматра Данислав Драшковић, декан Саобраћајног факултета Универзитета Апеирон. 

Неопходно је донијети стратегију о побољшању безбједности саобраћаја, која ће укључити цијелу заједницу, сматра Драшковић. 

"Саобраћајна струка то сама не може ријешити, јер је то по својој структури интердисциплинарни проблем. Морамо почети од вртића, предшколског и школског узраста дјеце, преко адолелесцената до одраслих људи. Посебну пажњу морамо посветити младима, који највише страдају и највише учествују у саобраћајним незгодама", каже Драшковић. 

Поред младих возача, посебну опасност представљају они најстарији. Поштовање прописа код њих се не доводи у питање, али брзина реакције остаје упитна. 

"С једне стране имамо младе возаче који под налетом адреналина праве грешке и доводе до настанка саобраћајне незгоде, а с друге стране имамо старије возаче који због слабијих рефлекса учествују у саобраћајним незгодама", објашњава Никола Торбица из Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске

Након што је жена (33) смртно страдала на магистралном путу Сарајево – Фоча, а друго лице задобило тешке тјелесне повреде, поново је актуелно питање застарјеле и неодржаване саобраћајне инфраструктуре. 

"Иако већина података из МУП-а говори да се фактор пута као узрочник саобраћајних незгода јавља само у 2 поцента, али сам мишљења да када би се радиле дубинске анализе да би тај проценат био значајно већи. Одређене инфраструктурне мјере захтијевају већа финансијска издвајања, али можемо кренути од оних најмањих ствари. Довољно је да погледамо сигнализацију, како у Бањалуци тако и у Републици Српској и видјећемо да је велики број хоризонталне саобраћајне сигнализације у јако лошем стању. Пјешачки прелази су негдје скоро па невидљиви и свакако да повећавају могућност саобраћајних незгода са учешћем пјешака", објашњава саобраћајни инжењер Никола Ћопић. 

У којој мјери се тренутно посвећује пажња превенцији саобраћајних несрећа довољно говори податак да ЈП Аутопутеви Републике Српске за садњу дрвећа издвајају преко 5 милиона марака, док је годишњи буџет Агенције за безбједност саобраћаја тек 600 хиљада. 

Да низ превентивних мјера може донијети значајан резултат примјер је главног града Финске – Хелсинкија, гдје се од јула 2024. године није догодила нити једна саобраћајна несрећа са смртним исходом. 

(БН)