БиХ има индиректну корист од договора Америке и ЕУ

Након вишемјесечне неизвјесности постигнут је договор Сједињених Америчких Држава и Европске уније око висине царина за европску робу на америчком тржиту. Да ли су сви задовољни постигнутим рјешењем и шта то значи за БиХ?

,,Договор Сједињених Држава и Европске уније око царина је добра вијест јер је избјегнут економски рат који би погодио европску привреду, али и привреду БиХ која је наслоњена на европско тржиште'', каже професор на Економског факултета у Источном Сарајеву Предраг Млинаревић и подсјећа да су преговори вођени мјесецима те да се од почетних 30% дошло до 15% царина за европску робу на америчком тржишту.

,,Добра ствар је и што ће кључне индусртрије за Европску унију бити поштеђене. Аутомобилска и фармацеутска индустрија раније су биле царињене са 27 % а сада 15%. То значи да ће пласман кључних роба за Европску унију на америчко тржиште остати исти а можда ће се њихова конкурентност на том тржишту побољшати'', појашњава Млинаревић.

Да ли и колико царински договор Сједнињених Америчких Држва и Европске уније утиче на БиХ?

Белма Алихиџић из Сектора за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ сматра да БиХ од тог договора нема директну али има индиректну корист.

,,Наши извозници који тргују са Европском унијом, посебно у електро и аутомобилској индустрији, коначно могу знати у ком правци ће им се кретати и производња и извоз. Они сада могу планирати своје пословање'', каже Алихоџић.

И професор Млинаревћ сматра да је царински договор САД-ЕУ користан и за БиХ јер су наши извозници интегрисани у ланац вриједности европске аутомобилске индустрије.

,,Ми извозомо полупроизводе и дијелове за европску аутомобилску индустрију. Сировине које извози наша металска индустрија користе се у њиховох ауто-индустрији. То значи да би се пад пласмана европске ауто-индустрије на америчко тржиште одразио и на наш извоз што би довело до угрожености радних мјеста у БиХ'', појашњава Млинаревић.

Он  ипак сматрају да царински одоговор и није тако повољан за Европску унију како се чинило у први моменат. Једна од спорних ставки је обавеза да Европска унија инвестира у Сједињене државе 600 милијарди долара.

,,Не знам како мисле то да остваре јер су сва предузећа, која би требала да инвестирају те милијарде, у приватном власништву. Они имају аутономис+ју и право да сами одлуче гдје ће инвестирати свој новац'', каже Млинаревић и додаје да за Европску нију није повољно ни то што се обавезала на купову војне опреме и нуклеарног горива од Сједињених Америчких Држава.

За БиХ последице би могла имати обавеза Европске уније да откупљује од Сједнињених Америчких Држава укапљени плин у вриедности од 250 милијарди годишње.

,,Европа би касније могла инсистирати да један дио тог плина продаје и на нашем тржишту а нама то тренутно долази из Русије'', каже Млинаревић.

За БиХ и даље остаје проблем високих царина на којима инсистира Америка. То ћер прије свега погодити намјенску индустрију која је раније скоро без царина  извозила оружје и муницију на америчко тржиште а сада је предвиђено да се њихова роба царини и до 35%.

,,Власници намјеске индустрије мораће сами донијети одлуку да ли ће наставити пословати. Рјешење је можда да отворе представништва у Европској унији и тамо региструју фирме како би имали 15% царине, али је питање да ли је тако нешто њима исплативо са екомомске страсне'', тврди Белма Алихиџић из Сектора за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ .

Са друге стране професор Млинаревић је сигуран да би намјенска индустрија у БИХ пропала уколико Америка остане при одлуци да њихову робу царини са 30% или чак 35% јер немају алтернативно тржиште.

Професор Млинаревић ипак очекује да неће доћи до увођења америчких царина од 30% на робу из БиХ.  Сматра да ће договор са Европском унијом довести до таласа нових договора. Доналд Трамп је , као искусан бизнисмен, употријебио моћ за притисак на друге земље тражио царине од 50% и више да би их на крају преговора знатно спустио али је ипак извукао огромну корист за своју земљу, закључује Млинаревић.

(БН)