Један Мађар изашао, а други ушао у власништву СЕ Требиње 1: Пријети ли нам нова арбитража?!

Градњу ове електране Додик и Орбан годинама су најављивали, током готово сваког сусрета.

Сумње у манипулације и незаконите радње око градње Соларне електране Требиње 1, додатно су продубиле информације да се Мађарска компанија Лугос Ринувблс бизнисмена Роланда Лугоса повукла из 70 одсто власништва над овим предузећем, а овај власнички удио је преузела друга мађарска фирма Мајер НРГ – фирма која нема ни запослених радника ни озбиљних прихода.

Градњу ове електране Додик и Орбан су најављивали током готово сваког сусрета.

Да ли је на помолу нова афера са додјелом концесија која би грађане Републике Српске на крају могла скупо коштати?

Соларна електрана прво је била замисао Електропривреде Републике Српске, међутим све је ускоро закочено јер нису обезбиједили новац за градњу, па је прије 3 и по године 70% предузећа Соларне електране Требиње 1 продато мађарској фирми Лугос. Ни са Мађарима није било успјеха, па објекат није изграђен, да би на крају ова фирма изашла из свега. Сумњивим играма ту није крај, па у власништво предузећа Соларне електране Требиње 1 улази друга мађарска фирма – крајње сумњивог кредибилитета.

"Ми смо у сарадњи са порталом Капитал и новинарима из Мађарске успјели да пронађемо ту фирму у Будимпешти у једној згради гдје се налазе приватни станови. Она има капитал од 2 и по хиљаде евра, нема запослених, није имала пословну активност, никакве приходе дакле није била активна фирма", сматра Срђан Траљић из организације Транспаренси БиХ.

Колико је све озбиљно, кажу у Транспаренсију, говори и то што је веб страница фирме отворена мјесец дана прије преузимања концесије и посла вриједног преко 100 милиона марака – тачније у децембру 2024. Међутим из ове фирме стиже огроман оптимизам. Новинарима у Мађарској су на питање откуд Маyер НРГ Кф у овој причи поручили да су за све чули од познаника и да изградња креће већ сљедеће године.

Колико све ово дјелује поуздано, кажу у Транспаренсију, потврђује и то што су власници овог предузећа двије дјевојке од 18 и 20 година, као и још двије фирме са скромним или непознатим капиталом.

"Медији из Мађарске су се распитивали и чак је оно што се дешава њима било апсурдно да фирма која је потпуно непозната, улази у посао вриједан 100 милиона КМ, у међународни пројекат. Разговарали су са водећим људима са тржишта соларном енергијом који никад нису чули за ту фирму", каже Траљић.

Влада Републике Српске је у јануару одобрила пренос акција са познатије, на крајње непознату мађарску фирме, међутим из ресорног министарства нема одговора на наше питање, на основу чега су закључили да је фирма без запослених поуздан партнер?

У требињској опозицији упозоравају да је пројекат Соларна електрана Требиње 1 од самог почетка сумњив и упитан.

"Јер је првобитно Влада Републике Српске додијелила концесију Електропривреди РС 2020. године, гдје је речено да ће 2022. године ова електрана бити на мрежи и да ће имати константне приходе од чега ће 500 хиљада КМ ићи у буџет Требиња. Десило се оно што се обично дешава – да нам се једно прича, а потпуно друго ради", каже Милица Радовановић, одборник СДС-а у требињској Скупштини.

Због свега што се дешава тренутно и оног што се дешавало у претходном периоду, кажу у опозицији, имамо пуно право да сумњамо у истинитост тих пројеката и добре намјере тих инвеститора.

"Да ли заиста се намјерава направити тај велики енергетски капацитет у Републици Српској или је ово још једна превара започињања неког пројекта и ко зна какви уговори у позадини свега тога стоје и какви су уговори о концесији и да ли ће Република Српска и због овог пројекта сносити велике финансијске посљедице", каже економиста Мирјана Орашанин.

Сама компанија Соларне електране Требиње 1 нема финансијска средства да реализује овај пројекат, па је под знаком питања када ће и да ли ће уопште кренути градња енергетског објекта, који је већ требало да испоручује струју – међутим трећа је година како се и даље чекају први киловати. Хоће ли и овај пројекат послужити за извлачење новца из буџета или будуће арбитражне спорове гдје би од грађана Републике Српске поново могле бити отете стотине милиона марака?

(БН)