Ђоко Давидовић је бивши, Павгорд гради ламеле у центру Бањалуке

Ђоко Давидовић, власник компаније „Екватор“, пропали бизнисмен и човјек који је преварио на стотине купаца станова које никада није направио у насељу Нови Борик, препустио је земљиште у центру Бањалуке власти у Републике Српске изузетно блиском Гордану Павловићу, власнику „Павгорда“. Фочански тајкун намјерава да гради четири ламеле у оквиру стамбено-пословног комплекса од укупно 17.345 квадратних метара.

Бањалучка компанија „Екватор“, у власништву Ђорђа Давидовића, пропалог бизнисмена и човјека који је преварио на стотине купаца станова које никада није направио у насељу Нови Борик, препустио је изузетно земљиште у центру Бањалуке свеприсутном и власти изузетно блиском „Павгорду“ Гордана Павловића. Фочански тајкун намјерава да гради четири ламеле у оквиру стамбено-пословног комплекса од 17.345 квадратних метара, сазнаје Журнал.

Према документацији која је у посједу наше редакције, 13. маја ове године Одјељење за просторно уређење Града Бањалука обуставило је поступак по захтјеву „Екватора“ (иначе фирме у стечају) за издавање грађевинске дозволе за изградњу колективног стамбено-пословног објекта, блок Ф ламеле (ламеле Ф12 и Ф13) у Улици Вељка Млађеновића, јер, како је наведено, нема услова за даље вођење поступка.

Давидовић је још 7. марта 2019. године поднио захтјев за издавање грађевинске дозволе за градњу на овој локацији, али није доставио документацију коју му је тражила Градска управа. Крајем октобра те године управо из овог разлога одбачен му је захтјев, али годину касније Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске поништило је закључак градске администрације и спис вратило на поновни поступак.

У поновљеном поступку, стоји у документу, за ову локацију Павловићев „Павгорд“ тражио је издавање локацијских услова за градњу колективног стамбено-пословног објекта (ламеле Ф11, Ф12, Ф13 и Ф14):

„Надаље, у предметном поступку за издавање локацијских услова приложен је Лист непокретности бр.3344 од 8.5.2025. године, на основу којег се може утврдити да су на парцели означеној као к.ч.бр.1/11 к.о. Бањалука (нови премјер) уписани као сувласници са ½ дијела 'Павгорд' д.о.о. Фоча и 'Респект плус' д.о.о. Бањалука“.

Занимљиво, власник „Респект плуса“ је Сладомир Ђурић, који и сувласништво над компанијом „Боксит“ из Милића дијели са Павловићем, али и мркоњићким тајкуном и једним од највећих бањалучких нејмара Младеном Милановићем Кајом. Осим тога, Ђурић је и један од директора и сувласник бањалучког „Аутопревоза“.

Три дана након што је кроз папирологију дефинитивно утврђено да је Давидовић елиминисан из центра града, овлаштени потписник из Одјељењаз ап росторно уређење Вук Вишекруна „Павгорду“ је потписао локацијске услове.

Павловићу и грађевинској дружини омогућено је да ради фазно, а у фазама ће добијати и недостајућу инфраструктуру.

ВЛАСТ У КООПЕРАЦИЈИ СА „ПАВГОРДОМ“

За Павловића и власт у Републици Српској увелико ради. Док је грађане задуживала за нове милионе марака, Влада Републике Српск, на челу са Радованом Вишковићем, одлучила је да у премијеровим родним Милићима од „Боксита“, прецизније „Павгорда“, купи непокретности у вриједности 3,6 милиона КМ. Истовремено, „Воде Српске“ су, грубо кршећи Закон о јавним набавкама Босне и Херцеговине, од истог бизнисмена у Бијељини куповале објекат у изградњи и то за 10.254.816 КМ са ПДВ-ом.

Покровитељ је, такође, била Влада, која је задужила Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство финансија Републике Српске да обезбиједе новац у буџету за ову, наредну и 2027. годину, како би набавка била финализована.

Без претходне најаве, плана, ваљане објаве јавног позива на званичној страници „Вода“, посао са Горданом Павловићем зацементиран је 10. фебруара ове године. Миловановић је одлучио да се 16. августа 2024. године (петак) о овоме кратко огласи у „Гласу Српске“, а да онда комплетан поступак изузме из Закона о јавним набавкама БиХ, позивајући се на члан 10а.

Баш по том члану, писао је Журнал, „Воде“ нису могле бити изузете од примјене Закона, јер је ријеч о објекту у изградњи, а не постојећем објекту или другој некретнини, како је актом прописано. У посјед зграде Миловановић и свита моћи ће за нешто више од годину дана, када све буде готово.

Монитори јавних набавки били су сагласни у оцјени да овакав случај у пракси нису виђали. Истакли су да у јавном позиву, а стоји и у спорној одлуци, није наведен финансијски износ набавке.

„Класичан облик корупције и злоупотребе положаја!  Да се разумијемо, нити једна набавка се не може покренути док немате обезбијеђена средства за исту. Ово је корупција на највећем нивоу. Значи, одредили су и унапријед знају да ће се само 'Павгорд' јавити, јер је вјероватно тако и 'наштимано' у јавном позиву, који на Wебу не постоји, а на основу локације и осталих услова.

Очигледно, услиједио је договор око цијене, а питање је колико квадрати у 'Ванековом млину' заиста вриједе. Потом комисија понуду оцјењује са максималних 100 бодова. Поука о правном лијеку је прича за себе – понуђачи немају право жалбе, јер се набавка не проводи по ЗЈН“, оцијенили су.

Неоптерећен законским санкцијама и сусретом с одговорношћу, Миловановић је спреман да новцем грађана квадратни метар простора плати невјероватних 4.107,3 КМ. На предвиђених 2.563,7 квадрата договорена цијена је горепоменутих 10,3 милиона КМ.

Агенција за јавне набавке БиХ и тужиоци нису били заинтересовани за евентуални правосудни епилог милионског криминала. 

Истовремено, власт је радила и у Милићима. Поред нелегалне аутобуске станице са пратећим садржајима изграђене на земљишту у власништву општине, локална власт новцем из буџета куповала је и машинску халу са складиштем и приступним путем, као и биоскопску са помоћним просторијама, котловницом и пословним просторијама.

У образложењу ове одлуке каже се да је „куповина наведених непокретности неопходна због рјешавања имовинско-правних односа и прибављање објеката који су од интереса за општину Милићи“.

„Оправдање за давање 3,6 милиона КМ из општинског буџета контроверзном фочанском бизнисмену дао јер и судски вјештак Властимир Симанић из Зворника који је вриједност предметних некретнина процијенио на чак 4.462.000 КМ. С обзиром на то да је цијена коју је понудио власник нижа од цијене коју је утврдио судски вјештак, општина Милићи доноси одлуку да купи непокретности по цијени од 3,6 милиона КМ“, наведено је у одлуци која је у посједу Цапитала.

Међутим, опозиција је тврдила да је тржишна вриједност ових некретнина вишеструко нижа од 3,6 милиона КМ.

ОД ШВЕРЦА ЦИГАРЕТАМА ДО ПАРТНЕРА ВЛАДЕ ФБиХ

У рукама фочанског „бизнисмена“ однедавно је и зенички АрцелорМиттал, највећи произвођач челика на Балкану. С овом куповином Павловић је постао и пословни партнер Владе Федерације, која посједује 8 одсто власништва у зеничкој компанији.

Док „Павгорд“ неспутано послује, остаје неистражено поријекло енормне експанзије његовог бизниса исказаног, и кроз преузимање зворничке „Алумине“. Павловић посједује и „Србињепутеве“ као и изузетно профитабилни Рудник мрког угља Миљевина и то у сувласништву са фирмом „Инграм“ из Сребреника, која је пак у власништву компаније „Бинго“ Сенада Ђжамбића.

Управо је Џамбић новчаном позајмицом помогао Павловићу да постане већински власник „Алумине“. Први корак ка томе да Павловић преузме „Алимину“ била је одлука Владе Републике Српске из августа 2022. године да његовој фирми „Павгорд“ за 42,4 милиона марака прода потраживања фабрике глинице „Бирач“ и тиме стави на добош сестринску фирму „Алумину“, о чему је Журнал, такође, писао.

Ту је и низ куповина углавном малих пропалих фирми за “ситне паре” у Фочи, Вишеграду, Добоју, Бијељини, чије су локације углавном “поравнане” за градњу пословно-стамбених објеката, на узалудно надање бивших радника да ће опет имати посао. Слично је било и у Новом Саду са куповином фабрике аутодијелова “Мотинс”, док је пословање нафтним дериватима у Црној Гори обиљежено низом контроверзи.

Узлазна линија Павловићевог бизниса коиндицира са доласком Милорада Додика на функцију премијера Републиле Српске 2006. године. Павловић са својим „Павгордом“, основаним средином рата у БиХ, „гута“ једну по једну фирму, хотеле, све што има некретнине.

Узалудне су биле кривичне пријаве по разним основама, попут шверца кафом и цигаретама. Павловић је увијек на крају био евентуално свједок који није ништа знао о нелегалним радњама за које су кориштени његови камиони.

Купио је својевремено Павловић и потраживања бијељинске Шећеране, те око четвртину дионица бивше „Павловић банке“. Управо тај систем откупа потраживања примјенио је и за преузимање једног тржног центра на Илиџи, а постојали су наводи и да је „бацио око“ на Национални парк Сутјеска. 

(Журнал) Фото: Журнал