Ако хоћете кредит, морате провести фискалну консолидацију

Оба БХ ентитета имају потребу за задуживањем на међународном тржишту, закључено је у извјештају ММФ-а након анализе и разговора са представницима власти у БиХ. Да ли ћемо посегнути за кредитом ММФ-а, за који је неопходно испунити одређене захтјеве и провести реформе, или ћемо се задужити на страним берзама и код комерцијалних банака стављајући под хипотеку природне ресурсе и јавна предузећа?

Ако хоћете кредит морате провести фискалну консолидацију, односно повећати буџетске приходе а смањити расходе, јасно је поручено из ММФ-а.

,,Они предлажу да се рационалније издвајају средстава за плате буџетских корисника, односно да се тај износ смањи. Да се проводе циљане социјалне политике. Да се поведе рачуна о јавним инвестицијама и пројектима који се финсирају'', појашњава професор економисије Миленко Станић и додаје да ММФ сматра да у БиХ постоји ризик од раста цијена, прије свега хране и енергетике.

Он предвиђа да би могло доћи дио смањења дознака из иностранства што ће утицати на смањење потрошње и смањење привредних активности.

ММФ захтјева и да се одржи независност Централне банке БиХ, да се стабилизују полтичке прилике у земљи те да се озбиљније крене са борбом против корупције.

,,Ако смањимо ниво корупције можемо да ушдедимо неколико стотина хиљада, по неким прорачунима чак и милијарду марака, кроз средстава која трошимо за јавне набавке и услуге'', сматра професор економије Предраг Млинаревић.

Он додаје да ММФ захтјева борбу против корупције како би Бих била способна да враћа кредит а ми тревбали да будемо заинтерсовани јер би на тај начин ушдејели толико новца да можда не би смо имали потребу за сталним дизањем кредита.

- Нажалост оба ентитета морају да дижу кредите ако желе да преживе и одрже какав такав социјални мир у земљи. То је јасно назначено и у извјештају ММФ-а.

,,Постоје одређене буџетске нестабилности на подручју оба бх ентитета и вјероватно ће се задужити како би одржали текућу буџетски потрошњи'', тврди економистра Адмир Чавалић. Он сматра да није пробелм задуживање него чињеница да се не задужујемо за развојне пројекте него за одржавање постојеће политичке елите на власти.

Да нам је кредит ММФ-а за идућу годину неопходан сматра и професор Миленко Станић.

,,Неопходан је да би се одржала равнотежа буџетских прилива и одлива, али услови ММФ-а за добијање кредита су за наше владајуће  елите изузетно тешки'', каже Станић.

,,ММФ има стандардне услове, стандарни сет захтјева које важе за готово све земље, поготове земље у развоју'', истиче професор Предраг Млинаревић и додаје да су њихови кредити релативно повољни али подразумјевају тзв.политику условљавања која често значи стезање каиша и резање трошкова.

Да ли су власти у БиХ спремене са стегну каиш и режу трошкове, прије свега трошкове који иду на њихов луксуз?

,,Ентитетске владе вјешто избјегавају задужења код ММФ-а, иако су услови повољнији. ММФ тражи одређене економске реформе, тражи планове, програме и пројекте који би се финансирали из тог задужења а то њима не одговара. Далеко лакше је тражити извор задуживања на домаћем тржишту или страним берзама'', тврди економста Адмир Чавалић и подсјећа да се Влада Федеарције БиХ треутно задужује на Лондонској берзи.

А на Лондоској берзи задужила се прије неколико година и Република Српска. Дуг стиже на наплату а ММФ предлаже да се оснује резервни фонд на који ће се уплаћивати новац од повећаних прихода у буџету, односно од повећања ПДВ-а због инфлације и раста цијена.

,,Обавеза Републике Српске на основу задужења на Лондонској берзи је милијарду и 600 милиона марака и то стиже идуће године на наплату'' упозорава професор Станић и додаје да би тај резервни фонд требао да служи и као извор за финансијско покривање разних арбитражних спорова које БиХ губи.

И коме сад вјеровати, ММФ-у, економситима или  званичницима Републике Српске који тврде да смо економски стабилни да више кредита враћамо него што узимамо?

Шта каже извјештај Владе о  Извшењу буџета Републике Српске за прошлу годину који се нашао пред посланицвима Народне скупштине?

,,У том извјештају се наводи да су буџетски приходи по основу задужења у прошлој години износили 933 милиона марака , док су издаци из буџета по основу отплате дугова били 821 милион. Разлика , односно веће задуживање од отплате, износи 171 милион марака'', каже професор Станић и закључује да Влада Републике Српске једно прича у јавности а друго пише и извјештајима које доставља.

Народна изрека каже, али лаже коза не лаже рог. Није у реду никога назвати лажљивом козом али рог је јасно рекао какве су нам финансије.

(БН) Фото: Цапитал