Извозничке фирме из БиХ са зебњом чекају 1. август

Како је Рапорту потврђено у Управи за индиректно опорезивање БиХ у првих шест мјесеци ове године, фирме из БиХ извезле су робе у САД вриједности од око 118 милиона КМ.

За непуних двадесетак дана, тачније 1. августа Сједињене Америчке Државе требало би да почну с примјеном увођења царина у износу од 30 одсто на све  производе које Босна и Херцеговина извози у Сједињене Америчке Државе, осим секторских царина.

Најавио је то прије неколико дана амерички предсједник Доналд Трамп, у писму предсједавајућој Предсједништва БиХ, Жељки Цвијановић.

Власти у БиХ још немају одговор на овај, најновији проблем за бх. извознике, јер од априла, када је и најављено увођење високих царина за БиХ при извозу за САД, питање отварања било каквих преговора у овој области између двије земље постало је предметом политичких препуцавања и несугласица.

СНСД-ов популизам и политиканство

Познато је да СНСД и Милорад Додик преко питања царина с САД-а прије свега желе у фокус да ставе и глорификују Додикову улогу у рјешавању овог проблема иако он на позицији предсједника републике Српске нема никакве надлежности нити за спољну политику, нити за царине.

Додик је наиме прије неколико мјесеци у неком од јавних обраћања напоменуо да се залаже за укидање царина на сву робу из САД-а, а његов кадар, министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац, пожурио је да такав приједлог упути Савјету министара БиХ без прибављених стручних мишљења и проведених анализе о евентуалним посљедицама такве одлуке.

С овим озбиљним питањем СНСД се "поигравао" мјесецима на популистички и политикантски начин, желећи само да се 'улиже' америчкој администрацији и не водећи рачуна о томе како би се њихов приједлог одразио на БиХ,  али и на односе Босне и Херцеговин с ЕУ с којом БиХ има највећу трговинску размјену.

Када је Предсједништво БиХ 13.јуна, на захтјев члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића, усвојило закључке о отварању билатералних економских и трговинских консултација са САД уз конкретне приједлоге шта треба да ураде савјет министара и МВТО, и након тога Кошарац је покушао да се стави изнад Предсједништва БиХ.

Кошарац би да диктира тон и садржај писма

Наиме, Предсједништво је у својим закључцима јасно назначило чиме се Савјет министара БиХ, односно ресорно министарство морају руководити при изради Писма намјере Трговинском представнику САД (УСТР) за отварање билатералних економских и трговинских консултација са САД, које је потом Кошарац требало да достави Предсједништву БиХ на даље поступање.

Но, како сазнаје Рапорт Кошарац је Писмо намјере писао више по свом нахођењу, него по закључцима Предсједништва БиХ, па му је оно враћено уз сугестије да квалитетније уради посао из своје надлежности.

Све то је успорило успоставу комуникације БиХ и САД о трговинским консултацијама, а у међувремену амерички предсједник Доналд Трамп објавио је са је 1. август рок за почетак примјене царина од 30 одсто за извознике из БиХ у САД.

Иако се очекивало да би информација о отварању билатералних економских и трговинских консултација БиХ са САД и царинама за бх. приозводе при увозу у ту земљу, могла бити тема овоседмичног састанка чланова Предсједништва БиХ с в.д. помоћником државног секретара САД-а за Европу и Евроазију Бренданом Ханраханом у Сарајеву, јавност није упозната с тим да ли је таквих разговора и било.

У штуром саопштењу Предсједништва БиХ тек је наведено да је било разговора и о економским питањима и да су се саговорници сагласили "да је потребно иницирати активности које ће бити усмјерене на одржив и убрзан економски раст, посебно у областима, енергетике, транспортне инфраструктуре и повећаном обиму америчких инвестиција у БиХ".

Док се чека било какав глас власти о томе чини ли ишта на превазилажењу новонастале ситуације, око 150 извозника из БиХ у САД суочено је с тим да сад пласман роба у ту земљу врши уз царине од 30 одсто .

Извоз у САД из БиХ расте, увоз опада

Како је Рапорту потврђено у Управи за индиректно опорезивање БиХ у првих шест мјесеци ове године, фирме из БиХ извезле су робе у САД вриједности од око 118 милиона КМ .

Према списку компанија извозника из БиХ у САД који је Рапорту достављен уз одговор о извезеним количинама роба, примјетно је да је највећи број тих фирми и то њих 120 с подручја ФБиХ, док је тридесетак фирми с подручја Републике Српске.

Поред фирми намјенске индустрије из ФБиХ и Републике Српске које извозе у САД, на том списку су и фирме које се баве извозом воде и алкохолних и безалкохолних пића, намјештаја, аутомобилских дијелова и опреме, али и рукотворина.

На упит Рапорта колико је БиХ увезла у првих шест мјесеци ове године роба из САД, из УИОБиХ су навели да је ријеч о роби у вриједности 36,1 милион КМ на коју је плаћено 7, 9 милиона КМ дажбина.

Из Рапорту достављених података из УИОБиХ видљиво је да је у односу на првих шест мјесеци прошле године, извоз у САД од јануара до јуна ове године, по вриједности  скоро удуплан, јер је у 2024. за првих шест мјесеци из БиХ у САД извезено роба вриједности око 60 милиона КМ.

С друге стране прошле године од јанаура до јуна увоз из САД-а је био око 126 милиона КМ и плаћено је дажбина на тај увоз око 24 милиона КМ.

Показатељи говоре да је увоз у првих шест мјесеци из САД у БиХ смањен, а извоз повећан.

Из УИОБиХ о обрачуну дажбина

 Из УИОБиХ за Рапорт су нагласили да роба која се увозила из САД не значи да је произведена у САД и да може бити из Кине, Мексика, Канаде или неке друге земље и да то одређује и обрачун  дажбина при увозу у БиХ.

"На примјер, уколико је производ из ЕУ, а неко га је купио у САД и касније извезен из САД у Босну и Херцеговину на њега неће бити обрачуната царина уколико посједује доказ о поријеклу , односно да је произведен у ЕУ.

"Уколико је производ произведен у САД и извезен из САД у БиХ на њега ће бити обрачуната дажбина сходно тарифном разврставању", кажу за Рапорт из УИОБиХ.

Напомињући да царина представља основну увозну дажбину која се наплаћује на робу приликом њеног уласка у царинско подручје Босне и Херцеговине, из УИОБиХ појашњавају да ова дажбина спада у групу индиректних пореза, јер терети потрошњу, урачунава се у цијену робе и на крају је плаћа крајњи потрошач.

"Управо због тога, царина се може посматрати као облик пореза на промет. Свака роба која се увози у БиХ, као и у друге земље свијета, подлијеже разврставању према Царинској тарифи – систематизованом списку роба са назначеним царинским стопама", наводе из УИОБиХ.

 Из Управе појашњавају и да уколико БиХ има потписан Споразум о слободној трговини са земљом из које роба је произведена, могу се примјењивати ниже царинске стопе или царине уопште нема. Друга је ствар ако БиХ таквог споразума нема, као што је случај с САД-а.

"Босна и Херцеговина тренутно нема потписан Споразум о слободној трговини са Сједињеним Америчким Државама. Због тога се на робу поријеклом из САД приликом увоза у БиХ примјењују стандардне царинске стопе предвиђене Царинском тарифом. У пракси то значи да ће роба из САД-а, у зависности од свог тарифног разврставања, бити опорезована царинском стопом од 0%, 5%, 10% или 15%", закључују за Рапорт из УИОБиХ.

(Рапорт) Фото: АП/Сцреенсхоот