Зашто у БиХ уставом нису загарантована нека основна права?

У Финској је приступ брзом интернету основно људско право, Словенци имају Уставом загарантовано право на питку воду, Францускиње уставно право на абортус. А шта имају грађани и грађанке БиХ? Имају 2 ентитета и 3 конститутивна народа.

Устав БиХ не гарантује, експлицитно, чак ни једнакост мушкараца и жена. Појам рода се у Уставу БиХ уопште не спомиње, а равноправност полова је споменута само у контексту забране дискриминације.

Највиши правни акт БиХ је писан искључиво у мушком роду. У њему постоје 3 члана Предсједништва БиХ и ниједна чланица. Жељка Цвијановић је, дакле, у Уставу БиХ “невидљива”, као , уосталом, и Борјана Кришто, предсједавајућа Савјета министара БиХ.

Јер, у Уставу БиХ нема функционерки, али ни грађанки, ни припадница конститутивних народа и Осталих.

Чак ни нека права које су грађанима социјалистичке Југославије била загарантована још давне 1974. године, попут права да “сваки човјек слободно одлучује о рађању дјеце”, Босна и Херцеговина није “преписала”.

Право на абортус у БиХ је прописано законима, али у многим дијеловима БиХ то је право женама фактички онемогућено, због тога што гинеколози, због “призива савјести”, одбијају да обаве ту интервенцију.

Да је право на абортус Уставом запечаћено, као што је то, од прошле године, случај у Француској, питање је каква би била ситуација на терену.

Уставне промјене врућа табу тема

Многи заговорници људских права су става да би Устав БиХ требало мијењати, али та прича не иде лако.

Још од потписивања Дејтонског мировног споразума, чији је интегрални дио и Устав БиХ, уставне промјене су нека врста табуа и своде се на “врућу” политичку, етно – националну тему.

Проблем је, како су примјетили бројни аналитичари, у томе што Уставом БиХ, какав је дефинисан 1995. године, доминирају колективна права. Сходно томе уставне реформе су увијек биле ексклузивно право водећих политичких партија, које та колективна права заступају.

Уз то, у досадашњим покушајима уставних промјена увијек су се питали и представници међународне заједнице, дакле САД и Европске уније. 

У таквом распореду снага разговори о Уставу су се дешавали у затвореним круговима, далеко од очију јавности, дакле од очију грађана и грађанки којих се то највише тиче.

Кад је у питању “распакивање” Устава БиХ, најмање се говорило о корпусу људских права, мада је у извјештају за 2023. годину Европска комисија констатовала да су промјене Устава потребне како би се он ускладио са Европском конвенцијом о људским правима.  

Брисел је у овој оцјени само донекле у праву. Јер, каталог људских права, прописан дејтонским Уставом БиХ, је дословно преписан из Европске конвенције.

У Уставу БиХ је прокламовано 13 људских права, која су такорећи елементарна: од права на живот, на слободу кретања и удруживања, до забране тортуре и противправног лишења слободе.

Заробљени у 1995. години

Уз то, Уставом БиХ је прописано да се права и слободе предвиђени у Европској конвенцији за заштиту људских права у БиХ “директно примјењују” и да “имају приоритет над свим осталим законима”.

У чему је онда проблем? Проблем је у најмање двије ствари. Прво, нека права у Уставу БиХ нису експлицитно наведена, него се “подразумијевају”, а подразумијевање у БиХ и није баш нека гаранција.

И друго, од 1995. године, када је у циљу заустављања рата и стварања какве такве државе,  утемељен Устав БиХ, који до данас није промијењен, свијет се промијенио. И свијет и европски стандарди.

Горан Марковић, професор уставног права на Универзитету у Источном Сарајеву, оцјењује да су одредбе Устава БиХ о људским правима одраз “историјских околности његовог доношења”.

– И теорија људских права и поједини уставни системи у међувремену су напредовали у смислу признавања и заштите нових људских права, што није случај са нашим уставом, који је остао “заробљен” у 1995. години – каже професор Марковић за Српскаинфо.

Додаје да политички сукоби и неријешен проблем дискриминације пресудно утичу на то да нема слуха за разговоре о признавању нове генерације људских права.

– Обим и садржај појединих људских права у БиХ често зависе од воље политичких елита, изражене у законским текстовима, мада не би смјело да буде тако – додаје Марковић.

Он истиче да, уз правне, постоје и фактички проблеми који се тичу се крајње неравномјерне и неправедне расподјеле економске и политичке моћи у друштву, што знатно отежава или онемогућава остваривање људских права, поготово оних економских и социјалних.

Марковић сматра да би БиХ требало а буде Уставом дефинисана као социјална држава.

– То би била програмска и декларативна норма, која по себи не би представљала гаранцију да ће БиХ заиста бити социјална држава. Ипак, ова програмска норма би могла да врши морално-политички утицај, да указује на вољу уставотворца да држава у перспективи постане социјална и да усмјерава законодавство у правцупризнавања и остваривања принципа социјалне државе – закључује Марковић.

Али, БиХ је дефинисана “само” као демократска држава, док је рецимо Црна Гора дефинисана као грађанска, демократска, еколошка и држава социјалне правде. И друге двије нама комшинске државе, Србија и Хрватска, у својим уставима дефинишу и социјалну, породичну и здравствену компоненту.

Али, ту није крај приче. Устав Републике Српске гарантује право на слободно одлучивање о рађању дјеце. У Републици Српској је гарантовано и право на здраву животну средину и  право на здравствену заштиту, уз експлицитну одредбу да се то парво за дјецу, труднице и старије особе обезбјеђује из јавних средстава.

Значи ли то да грађани и грађанке Федерације БиХ не морају живјети у здравој животној средини, да не могу слободно одлучивати о рађању дјеце, нити имати обезбјеђену  здравствену заштиту? Биће да је тако, јер Устав Федерације БиХ ове права не гарантује, а не гарантује их ни Устав БиХ.

Мушкарци и жене

Како истиче Дејан Лучка, директор Бањалучког центра за људска права, због недефинисања споменутих права кроз Устав БиХ, мајке у различитим дијеловима БиХ у пракси немају једнака права током породиљског одсуства. Разлике постоје и у остваривању права на здравствено осигурање и социјалну заштиту.

– Најбоље рјешење би било доношење новог устава БиХ, али то није могуће, јер не постоји политички консензус. Друго рјешење је да се приступи свеобухватном мијењању уставних одредби везаних за људска права – каже Лучка за Српскаинфо.

Он истиче да су и она људска права, која Устав БиХ декларативно гарантује, само побројана, а не и дефинисана. Уз то, наводи Лучка треба имати на уму да је Устав темељ за доношење закона, па само позивање на међународне конвенције није најбоље рјешење.

Лучка сматра да би у Устав БиХ требало уврстити неколико додатних људских права. Става је да особама са инвалидитетом треба највишим правним актом гарантовати посебну заштиту и равноправно укључивање у живот.

– Мушкарци и жене треба да имају право на једнаку накнаду за исти рад или рад једнаке вриједности. Устав би требало да гарантује и право на брак и заснивање породице, тако да сви имају право на брак према сопственом избору – каже Лучка.

Он сматра да Уставом треба гарантовати да жена слободно одлучује о рађању дјеце.

– Такође, треба гарантовати да мајка и отац имају иста права и обавезе у вези са родитељством и да жена и мушкарац имају право одлучивања о својим репродуктивним правима и репродуктивном здрављу, без дискриминације, присиле или насиља – закључује Лучка.

Дејан Лучка је један од бранилаца људских права у БиХ, који подржавају иницијативу “Грађанке за друштвене промјене”. А “грађанке” се такође залажу да БиХ буде дефинисана, не само као демократска, него и као социјална држава.

Ова платформа предлаже амандмане, којима би се осигурала родна равноправност у језику Устава БиХ, те право жена на једнак приступ запошљавању и једнакост у платама.

Залажу се и за уставну гаранцију посебне заштите трудница, мајки и самохраних родитеља, те за родно осјетљиву политику социјалне заштите.

Да ли су овакви циљеви оствариви? Нерзук Ћурак, професор Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву, самтра да јесу, мада то није ни лак ни једноставан задатак.

– Да бисмо успјели у намјери изградње доброг, праведног и инклузивног друштва требају нам савезници у политичкој сфери који су спремни да подрже деструкцију патријархата као владајуће друштвене норме и који су, као доносиоци одлука, спремни да уложе сву енергију у изградњу друштва родне равноправности. Таквих политичара је мало и баш зато што их је мало, они морају постати наши савезници – поручио је професор Ћурак.

И закључио: друштва заснована на родној равноправности су, напросто, боља друштва.

Грађанке за уставне промјене

“Грађанке за уставне промјене” је иницијатива која се залаже за Устав БиХ који ће осигурати већу заштиту људских права и слобода, са посебним фокусом на родну перспективу. Иницијативу су формирали активисти, активисткиње и организација из цијеле БиХ.

Ова неформална група окупља 35 организација цивилног друштва, које континуирано раде на разумијевању појмова пола, рода, мира, слободе и људских права. 

(Српскаинфо) Фото: БН