Миличевић: Улога предсједника СДС је да окупља људе

Након што је поднио неопозиву оставку на мјесто предсједника СДС, Милан Миличевић, на друштвеним мрежема написао је отворено писмо члановима и симпатизерима СДС:

- Поштовани пријатељи, искрени чланови и симпатизери Српске демократске странке, обраћам вам се отворено и без горчине, али с тугом и разочарењем које осјећам, одговорношћу коју носим као човјек који је на челу Српске демократске странке у једном од најтежих тренутака по Републику Српску и по нашу организацију.

Улога предсједника Српске демократске странке је да окупља људе под окриљем странке, не само чланове него и све патриотске снаге у Републици Српској. Ту улогу сам озбиљно и искрено прихватио и давао максимум стрпљења, своје снаге, воље, времена, знања и искуства. Јасно је већ свима и видљиво да је аутократском режиму у Републици Српској дошао крај.

Видим у Српској демократској странци много функционера који у томе виде шансу да се што боље позиционирају. Сматрам да је амбиција увијек добар покретач, осим ако је нереална и превазилази сопствене способности недовршених личности, а таквих око себе видим неколико. Али амбиција којом угрожаваш своју странку и своје страначке колеге је болесна амбиција, а ја не функционишем на тим принципима и тако сам настојао водити Српску демократску странку.

Иницијатива о мојој смјени као предсједника Српске демократске странке, коју су потписали и за коју су лобирали неки “страначки прваци“, јасно ми говори да постоји организована екипа људи у врху СДС-а али и неких других структура изван странке, која иде директно у подјелу странке и њено слабљење.

И није случајно да се то дешава управо сада, кад се догађају тектонски поремећаји на политичкој сцени у БиХ и Републици Српској. Постоје они којима то одговара, а посебно одговара овом режиму и онима који су на њега ослоњени, а лажно се представљају патриотама. Већ дуго то видим око себе и унутар Српске демократске странке и настојао сам то зауставити, али нажалост, неуспјешно.

Ова подјела унутар Српске демократске странке је фингирана, вјештачка и смишљена, и она у чланству не постоји. Она постоји међу дјелом страначких функционера.

Из ових подјела и кланова Српска демократска странка је већ ослабљена, а моја жеља и намјера да окупљам, а не дијелим, чини ми се да нема шансу да буде остварена.

Немам намјеру прегласавати се о томе да ли имам ја или неко други подршку већине. И побједник и поражени су једнако губитници јер су подијелили Српску демократску странку.

Као озбиљан човјек који је више од 30 година у Српској демократској странци не желим да се моје име веже за цијепање странке било да сам побједник или губитник.

Издржао сам и издржаћу све нападе режима на мене и на чланове моје породице. Побиједио сам их са искреним и оданим члановима Српске демократске странке много пута. Никад ми није било тешко кад су ти напади долазили од режима.

Преживио сам и нападе изнутра – из СДС-а, од недостојних људи у не тако давна времена.

Свјесно нисам реаговао на медијске иступе и увреде на рачун моје породице који су били брутално безобразни. Како схватити да један од истакнутих страначких функционера Српске демократске странке ставља у исту раван моју породицу и породицу Додик?

Намјера ми је била и покушао сам вратити дијалог у оквире странке, а не бавити се медијским препуцавањима. Нисам у томе имао саговорнике, или сам имао неискрене саговорнике. Мени, а ни Републици Српској, не треба преполовљена и подијељена странка, али очигледно је да некима ипак треба.

Од момента кад сам постао предсједник Српске демократске странке, мој отворен позив да буду чланови предсједништва странке и допринесу њеном раду имао је и један број истакнутих чланова, који то нису жељели – неки ради сујете, а неки су због других разлога одлучили да дјелују са стране.

Нажалост, неутемељена амбиција и сујета појединаца превладале су разум, јединство и одговорност. Умјесто борбе за чланство, за народ и за Републику Српску, свједочимо покушају да се Српска демократска странка искористи као средство за нечије обрачуне, као одскочна даска за функције које су, изгледа, постале важније од идеала, од програма, од циљева које смо заједно градили.

Настојао сам представљати Српску демократску странку достојно на сваком мјесту и у сваком тренутку, поштујући своје сараднике и партнере, уважавајући све добре идеје, на цивилизован и културан начин, како једино и знам. Не постоји цијена или позиција у којој бих ја био нечији послушник или марионета.

Не пристајем на компромисе са онима који не знају шта значи достојанственост, одговорност и част. Посебно не пристајем на медиокритетство, а мој лични, професионални и политички интегритет нема цијену.

У тренутку када смо кренули у озбиљан отпор режиму, када смо активности подигли на један виши ниво, управо сада, док теку многи важни процеси – као по налогу – дешава се синхронизована унутрашња опструкција. То није случајност. То је свјесна подјела и слабљење странке и чланства, то је потцјењивање пред другима мањим од нас, и то није у интересу Српске демократске странке.

То је у интересу појединаца, њихових ментора и неких других политичких центара моћи. Можда нисам био лидер каквог сте сањали, али био сам, прије свега, човјек који воли ову странку, људе у њој, који се бори поштено, и који никада није био дио проблема.

Нећу бити ни убудуће.

Подносим неопозиву оставку на мјесто предсједника, а због мира у кући која се зове Српска демократска странка.

Не због политичког пораза, не због умора, не због притисака режима, већ због оних које сам до јуче сматрао пријатељима и истомишљеницима. Због оних који су мени, а неки и странци, окренули леђа под утицајем сумњивих мотива и туђих интереса, који долазе изван Српске демократске странке. Надам се да моја оставка доноси крај подјела.

Свим поштеним, искреним, тихим члановима Српске демократске странке, онима који носе ову странку на својим леђима, у сваком селу, у сваком мјесту желим срећу, мудрост и посебно желим да добро отворе очи. Странку не чине функције. Странку чине идеали, и људи који их носе.

Повлачим се и из свих страначких органа и бићу дио моје градске организације Српске демократске странке Теслић на коју сам поносан, једне од најјачих организација странке, и бићемо још јачи јер нас води емоција, а не интереси и функције.

Свим искреним и вриједним члановима Српске демократске странке, најближим сарадницима који су показали људскост и карактер, захваљујем на подршци.

За њих и ради њих – вриједило се жртвовати за Српску демократску странку и Републику Српску.

Они други нису вриједни моје пажње, ни мог времена, а посебно, моје породице – написао је Миличевић на фејсбук профилу.

(БН) Фото: X