Студенти који желе да уче организовали књижевно вече

Скупу су присуствовали председник СНС Милош Вучевић, министри Никола Селаковић и Адријана Месаровић као и председник Покрета социјалиста Александар Вулин.

Ступар је истакао да не може српски војник да ради оно што је супротно користи отаџбине, као и да без отаџбине нема српског народа.

"Зато ми је тешко када се део наших људи одвојио од нас, неприродно је да ветеран борбе подржава опције које су за независно Косово када се он за то борио, када су његови дали главу, руке, ноге за то. Шта је то што вас је натерало да одете са оне стране? То је супротно српском војнику", рекао је  Ступар.

Генерал је додао да се тренутно у свету одвијају 52 сукоба и да су погажени међународно право и Повеља УН. 

"Једино што поштују, што ће поштовати јесте војна моћ којом дајете на знање да сте спремни да браните свој народ и отаџбину", истакао је.

У том контексту он наводи да се десетинама година против Србије води хибридни рат, а да се кулминација дешава ових дана.

"Ово је врх хибридне акције против нашег народа, украли су нам младост, били смо неопрезни. Младост је будућност српског рода, а они су кроз систем образовања покушали да младе људе одвоје од знања. Народ који не зна своју историју, који живи од других народа, то је као дрво без корена, а дрво без корена угине. Ако дозволимо ово угинућемо и ми", указао је Ступар и додао да је зато поносан због студената који желе да уче, а који су се побунили против хибридног рата.

Наводи да је јунаштво бранити себе од другога, а да је чојство бранити другог од себе и каже да су студенти који желе да уче сво време бранили своје право на живот, на образовање, све оно што је у овим условима рат.

Истиче да су студенти његови јунаци.

"Њихова борба се своди на то да се бране и успеће у томе, а чојство је у томе што све време покушавају да пронађу компроимис, да разговарају са онима који су скренули. Не можемо се делити, доста је подела, кроз чојство треба бранити демократију", казао је.

Ступар наводи да се у свом хаосу који покушавају да направе, на безакоње одговара законом и позвао државу да што пре реши односе, јер се овим дешавањима, како је додао, нарушавају основни постулати српског опстанка - привреда и војна неутралност.

Као војнику, како је навео, веома је битно колико привреда може да издвоји средства за војну моћ.

"Када имам средства, омладину, направићу такву силу да одбраним свој народ. Без привреде нема опстанка. Наш народ има неколико десетина стубова и има перспективу у будућност, али два су стуба носећа - један је привреда, други војна моћ. То спаја бетонска греда српског јединства, на томе имамо перспективу да останемо на Западном Балкану", казао је.

Како је додао, тако Срби имају и перспективу да докажу да никада нису угрожавали нечију слободу, већ су је донели свим Јужним Словенима.

Враћају им тако, како је нагласио, што их називају геноцидним народом.

"У НДХ пола су Срба побили и они нама говоре да смо геноцидан народ, срам их било. У Хрватској је 1991. било 526.000 Срба, а 2021 - 126.000 и ко је геноцидан народ", нагласио је Ступар.

Поручио је студентима који желе да уче да су носиоци отпора против хибридног рата који за циљеве има да се нападне територијални интергитет Србије и призна независно Косово, за којим следе Војводина, па Санџак, што је планирано пре 30 година.

Ступар је навео да је други циљ укидање војне неутралност, а трећи спречавање војне моћи српског народа.

На крају програма је приказан филм "Сведоци векова-Високи Дечани", који је посвећен светињи Српске православне цркве који се налазе у једној долини поред речице Дечанске Бистрице, југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетија.

Изградњу цркве Христа Пантократора (Сведржитеља) почео је 1327. године српски краљ Стефан Урош Трећи Дечански.

Унеско је 2004. године манастир Високи Дечани ставио на Листу светске културне баштине. 

У оквиру програма одржан је панел на коме је било речи о значају Видовдана за српски народ на коме су говорили Драгослав Бокан, Небојша Кузмановић, Горан Шарић, Ђура Рацо и Анђелија Хајдна Бакаловић, као и културно-уметнички програм који су припремила фолклорна друштва.

Непосредно пре почетка скупа студенти који желе да уче поручили су на конференцији за медије да су победили, јер се враћају на факултете.

(Тањуг) Фото: Тањуг/сцхреенсхот