Расипање новца којег нема: Сива економија у БиХ гута милијарде марака годишње

Сива економија и даље представља велики проблем у Босни и Херцеговини. БиХ је, након Албаније, и даље најгоре рангирана европска држава по сивој економији која, према анализама стручњака, износи око невјероватних 25 одсто БДП-а. Због тога губе сви, и држава и грађани, али озбиљнија реакција изостаје. Може ли БиХ себи да приушти губитак вртоглавних сума новца сваке године?

Сива економија у БиХ годишње прогута милијарде КМ. Земља чуда и апсурда, гдје се илегалан рад дозвољава, па чак и рекламира. За једну сиромашну земљу, невјероватно је да свака 4. или 5. марка заврши у сивој зони односно елегалним токовима. Свако треће предузеће послује у сивој зони прије него што се региструје, а скоро половина у том статусу остаје годинама. 

Биљана Ранкић, предузетник из Бијељине каже да је 26 година у послу и да је посао преживио тешка времена и разне кризе али да бројне предузетнике разни намети у неуређеном систему тјерају у сиву зону.

“Задњих година смо доживјели огромно повећање дажбина тако да су наше дажбине на мјесечном нивоу чак до 5.000 КМ. Онда није ни чудо што људи прибјегавају заради путем интернета или  покушавају да тараде на неки други, лакши начин, и једноставно избјегавају да се региструју. Они у старту у односу на мене уштеде тих 5.000 КМ тиме што се не региструје и не плаћају никакве обавезе. Није то мала зарада” наводи Ранкићева.

- Дошли смо у апсурдну ситуацију да су привредници и предузетници који раде по закону практично кажњени што раде легално, кажу у Подручној занатско-предузетничкој комори у Бијељини. Додају да неки њихови чланови, оптерећени изнова новим сетовима мјера, радњу држе само да би имали пензијско и здравствено осигурање. 

“Радници који раде у таквим предузећима и радњама су лишени елементарних радничких права, чак им је и плата испод законског минимума. Нема доприноса, здравственог и пензинског осигурања и то за шта раде је гола плата, о топлом оброку и регресу да не и говоримо.

Врло је сликовит примјер нови сет мјера који је донесен прошле године. Након тога је у Бањалуци за прва два мјесеца одјављено око 235 предузетничких радњи, у Бијељини само у јануару 34”, наводи предсједник те коморе Милорад Стевић.

- Грађани са ниским дохотком не могу ништа друго него да се сналазе и осмишљавају начине како да преживе, а то је једино пословање у сивој зони”, каже економиста, проф. др Мирјана Орашанин.

“Није да то оправдавам али грађани морају некако да преживе. Пошто је ово амбијент у којем грађани од свог рада тешко могу да живе, морају се довијати на најразличитије начине. Управо је то разлог зашто је у БиХ и даље висок проценат пословања у сивој зони”, додаје она.

- Поред радника, од сиве економије губи и држава која сваке године остаје без огромних буџетских прихода, истиче Стевић.

“Дјелује застрашујуће кад само изговорите да БиХ губи 9 милијарди КМ годишње. Јесмо ли ми заиста друштво које себи може да дозволи луксуз да се тако олако одрекне толиких средстава? Замислите колико би значило да само за 50 одсто смањимо ту сиву зону, да четири или пет милијарди КМ годишње уђе у буџет? Колико бисмо само тиме побољшали инфраструктуру, отворили радних мјеста, повећали плате и пензије”, додаје он.

- Уколико држава нешто не уради, не нађе неки начин да заштити оне раде по закону, губици ће бити све већи, а животни стандард грађана све мањи, упозорава Ранкићева.

“Само нас године нашег рада држе да опстанемо, али је све питање времена. Ако се настави тренд онлине куповине и великих платформи које ће да дођу, преузеће нам комплетно тржиште. Ми немамо неку будућност, истиче она. 

- Држава мора да направи систем институција који ће функционисати. Инспекција мора да ради свој посао, а не да затвара очи пред незаконитим радњама које су видљиве на сваком кораку. Своју улогу треба да испуне и грађани. 

Нису западне земље ништа паметније од нас, само живе у уређеном систему у којем постоји традиција поштовања закона и свијест да сви губе уколико се они не поштују, поручује Стевић.

(БН) Фото: БН