Вјеровали или не: БиХ овај пут у друштву најразвијенијих!

Ево шта се рачуна и ко стварно мисли да је то за похвалу – истина иза бројки!

Према најновијем Извјештају о хуманом развоју за 2025. годину, који је објавио Програм Уједињених нација за развој (УНДП), Босна и Херцеговина је први пут ушла у групу земаља са веома високим људским развојем. Индекс људског развоја (ХДИ) за БиХ у 2023. години износи 0,804, што јој доноси 74. мјесто међу 193 државе и територије.

На први поглед, то дјелује као велики успјех. У претходном извјештају БиХ је имала ХДИ од 0,799 и била је сврстана у категорију високог људског развоја. Међутим, економиста Драшко Аћимовић упозорава да иза ових “високих” бројки стоје питања на која статистика не може дати прави одговор.

Он подсјећа да се Индекс људског развоја мјери кроз три кључна показатеља: очекивани животни вијек, образовање и доходак.

У 2023. години очекивани животни вијек у БиХ износио је 75,4 године.

“Очекивани животни вијек јесте порастао за двије и по године у посљедње двије деценије, али то не значи да људи стварно живе боље,” каже Аћимовић.

“Прави напредак није лако препознати када животни вијек расте спорије него што бисмо жељели, а квалитета живота, нарочито у старијој доби, и даље представља велики изазов.”

Када је ријеч о образовању, грађани у просјеку проводе у школским клупама 10,97 година, што је за 4,42 године више него 2000. године. Но, како објашњава Аћимовић, “просјечна стручна спрема и даље значи квалификованог радника – нешто више од основне школе, али и даље мање него што бисмо очекивали од модерног тржишта рада.”

Бруто национални доходак по становнику је порастао за око 130% у односу на 2000. годину и у 2023. достигао је 19.800 долара.

Међутим, реална слика није толико сјајна. Званична инфлација за протеклих 23 године премашила је овај раст прихода. “Инфлација је појела већи дио раста плата, док су цијене основних намирница и енергената у посљедње три године вишеструко скочиле,” упозорава Аћимовић.

На крају, извјештај јасно указује на дубље и растуће друштвене неједнакости унутар земље. Када се узму у обзир разлике у приходима, образовању и доступности здравствене заштите међу различитим групама и регијама, стварна вриједност индекса људског развоја у БиХ заправо је нижа за 12,4%.

“Прелазак у категорију веома високог развоја јесте важна прекретница, али не смијемо заборавити да неједнакости и даље снажно ограничавају приступ приликама за многе грађане,” наводи УНДП.

Посебно забрињава висок степен незапослености младих, њихов масовни одлазак из земље, као и изражене родне разлике, како у запошљавању, тако и у политичком учешћу. Ове чињенице показују да, упркос статистици, пред БиХ још стоје озбиљни изазови.

(Бука) Фото: БН