Дјеца подложна притиску вршњака, и интернет опасност

Лоши породични односи, притисак вршњака и хормоналне промјене које прате одрастање могу допринијети повећаној импулсивности и агресивности код младих, а интернетски садржај им показује како да исмијавају трагедије, оцијенио је начелник Центра за ментално здравље у Источном Сарајеву Слободан Ного.

Ного је рекао Срни да млади људи могу искористити многе предности интернета и друштвених мрежа, али је кључно да науче како се заштитити од потенцијалних изазова.

"Нису сви садржаји на интернету истинити или поуздани. Требало би да провјеравају изворе, траже додатне потврде и буду свјесни манипулативних техника. Подаци које објављују требало би да буду видљиви само особама којима вјерују", указао је Ного.

Упозорио је да се млади никада не смију састајати с особама које су упознали онлајн без пратње одрасле особе којој вјерују.

Ного је истакао да су у већини случајева млади креативни и имају одличне идеје које усљед непажње одраслих буду занемарене и то код њих ствара у некој мјери фрустрације, које у том узрасту испољавају агресивним понашањем.

"У Центар за ментално здравље се јављају млади углавном због вршњачког насиља или насиља у породици. Често се више `отворе` у директном разговору са професионалцем него у присуству родитеља", рекао је Ного.

Према његовим ријечима, недостатак интеракције са породицом, пријатељима и широм заједницом учи младе да не препознају и не реагују на емоције других људи.

Појаснио је да се путем интернета преноси велики број информација који није праћен емоцијом и често се несрећни догађаји исмијавају.

Оснивач неформалне групе жена "Кутак за даме Источно Сарајево" Александра Матић недавно је упутила допис основним школама с апелом да се разговара са ученицима о различитим виралним изазовима који су им доступни путем друштевних мрежа, а након што јој је десетогодишњак намјерно истрчао испред аутомобила у вожњи.

"Само захваљујући брзој реакцији успјела сам да закочим и избјегнем трагедију. Дјечак није трчао за лоптом, нити је био у паници, његов чин дјеловао је као изазов или игра, јер се након претрчавања окренуо с осмијехом, као да је тестирао да ли ће успјети", навела је Матићева.

Она је додала да се на друштвеним мрежама, гдје је ово подијелила као упозорење, јавило више свједока сличних ситуација.

"Дјеца очигледно то доживљавају као нешто узбудљиво, а могуће је да се ради о тренду с `Тиктока` или других друштвених мрежа које имају снажан утицај на дјецу", упозорила је Матићева.

Предсједник Актива директора основних школа Сарајевско-романијске и горње-подрињске регије Јелена Чанчар истакла је да школе имају формиране тимове мултисекторског рада, којима се као проблем јављају разни изазови са друштвених мрежа.

Чанчарева је истакла да се у посљедње вријеме често сусрећу са изазовима у вези са употребом интернета и друштвених мрежа.

"У школама смо имали случајеве одређених изазова међу ученицима у вези са `Тиктоком` и сличним друштвеним мрежама. Ми се трудимо да у сарадњи са полицијом и умрежавањем, размјеном информација, превентивно дјелујемо", навела је Чанчарева.

Чим се примијети нешто необично, Чанчарева је нагласила да се разговара са ученицима и њиховим родитељима.

"Покушавамо максимално да дјелујемо превентивно, али није увијек то могуће. Некада нешто и промакне. На сву срећу досад без неких већих посљедица, али смо увијек на опрезу", додала је Чанчарева.

Чанчарева је појаснила да све школе користе ресурсе које пружа мултисекторски тим који чине стручњаци из различитих области, те да се организују различита предавања за ученике, али и њихове родитеље, као превентивна мјера у вези са различитим изазовима данашњице.

"Превенција је јако важна, да се не реагује само када се нешто деси. То у времену у којем живимо није очигледно довољно и мислим да се стално може радити боље и више на превенцији и да нам то мора бити основни циљ", навела је Чанчарева.

У Центру за социјални рад Источна Илиџа нагласили су да је једна од најзначајнијих улога савјетодавни рад и психосоцијални третман који се огледају у раду са породицом који подразумијева едукацију родитеља о опасностима сајбер насиља.

"То подразумијева оснаживање породице да препозна и реагује на насиље, те да пружи адекватну подршку дјетету", наводе у Центру.

(Срна) Фото: Архива/БН