Уставни суд БиХ поништио више закона у Републици Српској

Уставни суд БиХ поништио је више закона који су донесени у Српској, као што су Закон о непримјењивању закона и забрани дјеловања вануставних институција БиХ, Закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација (НВО) и Закон о високом судском и тужилачком савјету Републике Српске.

Како је саопштено, Уставни суд је утврдио да Закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација није у складу Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.

"Стога је оспорени закон ставио ван снаге аб инитио и одредио да он престаје важити од дана његовог објављивања у 'Службеном гласнику Републике Српске' број 19/25", саопштио је Уставни суд БиХ.

Уставни суд је у образложењу одлуке указао на општа начела из праксе Европског суда за људска права у вези с битном улогом удружења у демократском друштву.

"Даље је указано на релевантну праксу у којој је Европски суд за људска права разматрао Закон о страним агентима Русије, који је садржајно готово идентичан оспореном закону, и закључио да тај закон није у складу са слободом удруживања из члана 11. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Слиједећи ту праксу, Уставни суд је закључио да је оспореним законом, којим су уведене нове категорије 'непрофитних организација' и 'агената страних утјецаја' за које су прописане посебне обавезе и ограничења, у потпуности искључена могућност да непрофитне организације утичу на представнике јавне власти и на тај начин им је забрањено обављање њихове основне дјелатности", навео је, између осталог, Уставни суд БиХ.

Такође је, додаје се, указано да широко формулисани појмови "непрофитних организација" и забрањеног "политичког дјеловања" и "политичких активности" нису у складу са захтјевом предвидивости јер онемогућују организацијама цивилног друштва да предвиде која је то граница њихове дозвољене активности.

"Таква формулација, с друге стране, омогућава јавним властима да сваку активност организација цивилног друштва квалифицирају као забрањену и да је санкционишу", наводе из Уставног суда БиХ.

Осим тога, Уставни суд је утврдио да Закон о непримјењивању закона и забрани дјеловања вануставних институција БиХ, Закон о допуни Кривичног законика Републике Српске, Одлука о мјерама и задацима проистеклим из неуставних одлука и поступака вануставних институција Босне и Херцеговине и тачке 3, 5. и 6. Закључака Народне скупштине Републике Српске усвојених на 17. посебној сједници одржаној 26. фебруара 2025. године нису у складу са Уставом БиХ.

"Стога је оспорене законе и одлуку ставио ван снаге аб инитио и одредио да они престају важити од дана њиховог објављивања у 'Службеном гласнику Републике Српске' број 19/25, а тачке 3, 5. и 6. оспорених закључака од дана њиховог усвајања", навео је Уставни суд БиХ.

Како су додали, анализирајући уставност оспореног Закона о непримјењивању закона и забрани дјеловања вануставних институција Босне и Херцеговине, Уставни суд је истакао да се тим законом у потпуности искључује примјена Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, Закона о Државној агенцији за истраге и заштиту, Закона о Суду БиХ и Закона о Тужилаштву БиХ.

"Истакнуто је да се на тај начин де фацто и де иуре укида суверенитет државе Босне и Херцеговине на једном дијелу њене територије и надлежност у области правосуђа и сигурности у суштини „враћа“ ентитету Република Српска. Међутим, поступак „враћања“ ентитетима надлежности које су претходно успостављене као надлежност Босне и Херцеговине на основу члана ИИИ/5. Устава Босне и Херцеговине је у искључивој надлежности Парламентарне скупштине БиХ", наводи Уставни суд БиХ.

Разматрајући уставност оспореног Закона о допуни Кривичног законика Републике Српске којим је прописано ново кривично дјело "непоштовање или неизвршавање одлука институција или органа Републике Српске", Уставни суд је указао да прописивање кривичне одговорности за повреду општих вриједности друштва представља ултима ратио (посљедње средство) уколико се заштита тих вриједности не може остварити на други начин.

"Уставни суд је прихватио став да поштовање одлука институција представља општу вриједност демократског друштва чије остваривање би, у одређеним случајевима, могло захтијевати кривичноправну принуду.

Међутим, истакнуто је да прописивање кривичне одговорности за неизвршавање тих одлука мора бити компатибилно с начелом владавине права из члана И/2. Устава Босне и Херцеговине које подразумијева да сви ентитетски и кантонални устави, закони и други прописи који се доносе морају бити усклађени с уставним начелима", наводе из Уставног суда БиХ.

Уставни суд је указао да је оспорена законска одредба формулисана тако широко да подразумијева кривичну одговорност за неизвршавање било које одлуке било које институције или органа Републике Српске без обзира на то које су друштвене вриједности у конкретном случају угрожене.

Уставни суд је утврдио и да Закон о високом судском и тужилачком савјету Републике Српске и Правилник о поступку кандидовања и избора првих чланова високог судског и тужилачког савјета Републике Српске  нису у складу са Уставом Босне и Херцеговине.

"Стога је Уставни суд оспорени закон и правилник ставио ван снаге аб инитио и одредио да они престају важити од дана њиховог објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 19/25 од 5. марта 2025. године и број 25/25 од 21. марта 2025. године", навео је Уставни суд БиХ.

(БН) Фото: БН