Истиче 'Додиков рок' за затварање банака у Републици Српској

Упркос Додиковим пријетњама, банке у Републици Српској тренутно нормално раде и нема назнака да ће бити у скорије вријеме затворене.

Све банке послују у потпуности усклађене са законским и подзаконским актима.

Ово за Радио Слободна Европа каже Едис Ражаница, директор Удружења банака БиХ, дан уочи истицања рока којег је банкама у Републици Српској дао Милорад Додик, предсједник Републике Српске.

Он је од банака затражио да врате депозите које су наводно изнијели у иностранство. У супротном је најавио њихово затварање.

Предсједник Репулике Српске је на конференцији за медије 23. јануара банке оптужио да су из су из Српске изнијеле "750 милиона" депозита, да би поткрепљивали економије Аустрије и Њемачке, за које је рекао да су "неуспјешне".

Ниједна од осам комерцијалних банака базираних у Републици Српској до закључења текста није одговорила на упит РСЕ о томе како коментаришу Додикове пријетње, те шта су радили са својим депозитима.

Од њих осам, четири су у страном власништву, Аддико у аустријском, Банка Поштанска штедионица има власнике из Србије, НЛБ банка је словеначка, а Уницредит је дио мултинационалне корпорације са сједиштем у Италији.

Упркос Додиковим пријетњама, банке у Републици Српској тренутно нормално раде и нема назнака да ће бити у скорије вријеме затворене.

Шта је рекао Додик?

"Купили сте нашим депозитима 150 милиона обвезница у иностранству. Имате рок од три мјесеца да то вратите у РС, јер су то наше паре. Наш новац. Не будете ли то урадили, затворићемо вас. Мислите да не можемо? Видјећете да можемо", поручио је на конференцији за медије 23. јануара банке Милорад Додик.

Запријетио је да ће, уколико банке то не учине, бити затворене 91. дана.

У изјави за РТРС 17. фебруара је поновио сличан став, те рекао "ми управљамо нашим депозитима".

"Ја нећу сутра да се свали, нека банка кад пропадне због изношења новца, а да нама испоручи рачун, него ћу јасно упозорити грађане на ту тему. Онај ко износи новац ризикује да банци измакне квалитетна средства за њено пословање у Републици Српској. Ја морам да упозорим грађане РС да та банка је ризична", рекао је Додик тада.

Касније се није оглашавао по овом питању.

Министарство финансија Републике Српске није одговорило на упит РСЕ о Додиковим наводима и евентуалном затварању банака.

Шта каже закон?

Банкарским сектором у Републици Српској и Федерацији БиХ управљају ентитетске агенције за банкарство, институције којима је законом загарантована независност.

Агенција за банкарство РС издаје дозволе за рад банака у Републици Српској, али их и одузима, у случају непоштовања закона.

Из ове Агенције није одговорено на први упит РСЕ о Додиковим пријетњама послат у јануару непосредно након његових изјава, као ни на упит послат 14. априла.

Банци се одузима дозвола за рад, између осталог, ако је покренута ликвидација или стечај, ако није солвентна, или ако не ради дуже од шест мјесеци.

Агенција може одузети дозволу ако банка не извршава мјере које су им наложене, ако не пружа сигурност за повјерену имовину, или ако њене резерве спадну на ниво испод законски предвиђеног.

У случају затварања банке, депозити до 50 хиљада марака (око 25,6 хиљада евра) су осигурани код Агенције за осигурање депозита БиХ.

Неотплаћени износ кредита доспијева на наплату, а он се у пракси најчешће продаје другој банци.

'Сулуда идеја' о затварању банака

Бивши директор Удружења банкара БиХ, Берислав Кутле, каже за РСЕ да је затварање банака "сулуда идеја" и да би то "најприје Републику Српску уништило, па тек онда даље".

Он истиче, чак, ако би и теоретски ово било могуће, Република Српска би се економски урушила у потпуности. Појашњава да, уколико се затвори једна банка – све би се преселиле у Федерацију БиХ.

"Кад би могао направити у једној банци, прије него што би се десило, све би банке заштитиле своју имовину", каже Кутле.

Дугогодишњи банкар подсјећа да су прије успостављања Централне банке БиХ и увођења конвертибилне марке, банке ницале "као гљиве послије кише", те да су лако пропадале, јер су биле отваране са мало капитала, али да то више није случај.

Додаје да је БиХ "што се тиче банкарства у Европској унији".

"Наша срећа је што је Закон о банкама који је усвојен у једној агенцији и другој агенцији, готово исти као закон у Европској унији", казао је Кутле.

Професорица на Економском факултету у Бањалуци, Јелена Тривић, каже за РСЕ да је затварање банака "ван сваке памети", те да није схватила који је инструмент "којим би [Додик] натјерао банке кћерке да задржавају средства овдје".

"Закони и регулатива им то омогућава. Усмени налози, љутња, итд. у овом случају нису валидни ма од кога долазили. Прије би се власт требала запитати зашто се миљарде депозита грађана, не користе за кредитирање привреде, зашто су високе каматне стопе на кредите привредној активности и зашто банке немају ту врсту мотивације", нагласила је Тривић.

Она појашњава да су банке пословни субјекти као сваки други, и да процјењују колики су ризици, а да је привредни амбијент у Републици Српској тренутно неповољан.

"Нема довољно привредне иницијативе, јер за покретање треба новац (кредит), новац се не инвестира, јер је висок ризик улагања у привредну активност", истакла је Тривић.

Истиче да је посао власти да створи повољан пословни амбијент "у којем би и банке имале већу мотивацију за кредитирање пословних активности".

Колико новца је у банкама у Републике Српске?

Подаци Централне банке БиХ нису конзистентни са Додиковим тврдњама да је 750 милиона марака (око 383 милиона евра) отишло на рачуне у иностранство.

Укупне резерве банака у Републици Српској су на почетку прошле године износиле 1,85 милијарди марака, а у децембру су опале на 1,82 милијарде, према подацима Централне банке БиХ.

Исти подаци показују да су у фебруару резерве износиле 1,71 милијарду марака.

Што се тиче имовине банака у иностранству, она је у фебруару износила 1,38 милијарди марака, а у јануару прошле године, 1,28 милијарди.

Берислав Кутле истиче да банке имају депозите у иностранству, јер на њих добијају одређену камату, што није случај у БиХ.

Ради се, каже, о уобичајном банкарском послу.

"Нормално да ће радити тако да на камату има приход, јер банка ради да би зарадила. То је био нормалан банкарски посао. Нема ту ништа изнесено због овога и онога, чисто комерцијално", нагласио је Кутле.

Он упозорава да је регулисано колико новца може да се пласира у иностранство, и колико остаје на располагање домаћем тржишту те да свако ко покуша радити мимо банкарске регулативе "добије по носу".

Комерцијалне банке у БиХ су дужне да дио својих депозита држе на рачуну резерви код Централне банке.

Стопа ове обавезне резерве износи 10 одсто, а основицу за њен обрачун чине укупни депозити и позајмљена средства неке банке.

(РСЕ)   Фото: БН