Грађани и привреда осјетиће бенефите уласком БиХ у ЕУ

Политичка криза у БиХ је на врхунцу, нико не прича о економији и бољитку грађана. Од политичке воље зависиће да ли ће и којом брзином тећи процеси који ће значити и погодности за становништво.

С обзиром на то да БиХ има све већу дијсапору, улазак у јединствено подручје плаћања у еврима, значио би значајне бенефите. Око 10 посто бруто домаћег производа БиХ се генерише од дознака из иностранства, у преводу око четири и по – пет милијарди марака на годишњем нивоу.

Тренутно 40 земаља ЕУ и ван ЕУ је у систему СЕПА, јединственом подручју плаћања у еврима. Основни мотив за улазак у ово подручје је да трансфери између држава буду повољни као у националним границама, да трансакционе накнаде буду ниже и на крају крајева да се више новца дозначава у БиХ.

“Трансакцијски трошкови између земаља Западног Балкана и земаља ЕУ, шест пута су скупљи него кад новац шаљу између себе европске земље”, каже Халид Твицо, руководилац Службе за надгледање и развој платних система Централне банке БиХ.

Улазак у СЕПА подручје значиће јефтинији и бржи систем плаћања. То ће посебно да осјети бх. дијаспора која годинама шаље значајна средства породицама у Босни и Херцеговини.

“Ако се узме у обзир да је већина наше дијаспоре у земљама СЕПА подручја, то је европска монетарна унија, Швајцарска и друге земље, онда можемо доћи до закључка да би велике количине новца, десетине, можда и стотине милиона КМ које тренутно иду на трансферционе трошкове у банкама заправо долазиле до крајњег корисника у БиХ и на тај начин би се генерисао додатно БДП”, каже Твицо.

Бенефите ће да има и привреда.

“Посебно ће значајно утицати на привредна друштва која се баве спољнотрговинском размјеном. Ако погледамо да је у РС у 2024. години обављено око 12 милијарди спољнотрговинске размјене од тога пет милијарди смо извезли, седам увезли роба”, каже Славица Марковић, директор Подручне привредне коморе Бијељина.

“Од тога 70 посто је на тржишту ЕУ, трошкови су огромни, дакле добија се и у брзини и значајном смањењу трошкова, добијамо много у смањењу сиве економије која је значајно присутна у БиХ, мање ће се преносити новац у готовини, који служи онда за разне коруптивне радње и тај дио ће се смањити”, каже економиста Миленко Станић.

Али, на путу до свих ових предности, стоје и одређени услови, од правних до техничких. Ти услови подразумијевају усклађивање са правном стечевином ЕУ кад су у питању и платни промет, спречавање прања новца. Кад држава постане чланица СЕПА система то не значи одмах платни промет јер се морају испунити и технички услови.

“Да не би чекали те техничке услове ми активно радимо на припреми да се одмнах омогући инфраструктура која ће омогућити трансфере. Ми смо покренули координациони одбор за СЕПА прикључење који већ неко вријеме функционише и поред Централне банке обухвата енитетска министарства финансија, агенције за банкарство и Удружење банака у БиХ”, каже Твицо.

Улазак у СЕПА подручје нема никакву политичку штету, него је чисто економско питање, због чега политике у БиХ немају разлога за било какве опструкције. То је корак ка ЕУ, и заправо најслађи плод уласка у ЕУ је да грађани и привреда стварно осјете бенефите.

(БН) Фото: АА