Додиков зет купио акције у двије банке у Српској

– Павле Ћоровић, зет предсједника Републике Српске Милорада Додика, купио је акције у “Уницредит банци” и “НЛБ банци” како би покушао да спријечи гашење својих рачуна, након што се крајем јануара нашао на америчкој “црној листи”.

Међутим, у томе није успио, зато што су ове банке одбиле да сарађују са њим и то управо због такозваног “репутационог ризика”.

Како Ћоровић сам говори, сада се нашао у апсурдној ситуацији да му је као сувласнику одбијено отварање рачуна управо у овим банкама.

“Купио сам акције Уникредит банке Бањалука и НЛБ банке које су биле слободне. Дакле, сада сам сувласник тих банака, али оне неће да ми отворе рачун. Уникредит банка позива се на своје интерне процедуре и политике, док је од НЛБ банке стигло обавјештење да не раде са лицима са ОФАЦ-ове листе“, казао је “Гласу Српске” Ћоровић.

Америчка канцеларија за контролу имовине странаца (ОФАЦ) је у посљедњих неколико година на листу санкционисаних особа ставила број физичких и правних лица која је довела у везу са Додиковом породицом.

Након прошлогодишње посјете замјенице секретара трезора САД-а Ане Морис, која је у разговору за ЦАПИТАЛ упозорила банке да не смију пословати са санкционисаним особама, кренуло је затварање рачуна физичким лицима и предузећима, због чега је и велики број радника у њиховим фирмама остао без посла.

Међу њима се нашао и Ћоровић који каже да су, упркос свим образложењима надлежних, али и домаћих правних стручњака, банке немају право на то, али су остале истрајне у свом ставу и гасиле рачуне редом свима који су стављени на америчку црну листу.

Каже да су поједине банке на домаћем финансијском тржишту сада отишле корак даље па неће да отворе рачуне ни онима који су у међувремену постали њихови акционари, а на црној су листи.

Каже да његов приватни рачун још није угашен, али и то ће се догодити за неколико дана.

Ћоровић поставља и питање шта ће сада бити са банкама у којима има акције с обзиром на чињеницу да су рачуни гашени свим фирмама санкционисаних лица, без обзира на то да ли су они стоодстотни власници или имају одређени број акција.

Тврди да банке погрешно тумаче шта подразумијева стављање на америчку црну листу и да домаћи финансијски регулатор никада није тражио званично тумачење те ситуације.

Ћоровић наводи и да је од једне америчке адвокатске куће добио образложење да ОФАЦ листа важи искључиво за територију Америке.

(ЦАПИТАЛ)