Систем проглашава мете, насилници само извршавају наредбу

Јутрос је мом колеги и посланику НСРС Небојши Вукановићу испред породичне куће запаљено ауто. Кукавички, док је он био у Бањалуци, а кући му биле жена и мајка. Прије неколико дана, њему непозната жена га је пљунула у Господској улици.

Пише: Александар Трифуновић

Ескападе увреда и понижавања према Вукану, Заги, Ђорђу и осталим опозиционарима из СДС-а и ПДП-а неминовно су морале довести до насиља. Ово је, нажалост, тек почетак.

Харангу предводи сам Додик, уз вриједну асистенцију премијера Вишковића и предсједника НСРС Ненада Стевандића, који ни не скрива своје намјере—јер нема дилеме када у скупштинском микрофону каже: “Све то треба побити!”

У свом првом обраћању након пресуде, разјарени Милорад Додик, док је иза њега Анте Нобило скакутао попут каквог напушеног мајмуна, позвао је свјетину предвођену “Змајем од Шипова” да се сама обрачуна с Буком, Цапиталом и БН телевизијом.

Данима је наставио да ме прозива, помињући уз моје име неких 400 милиона грантова УСАИД-а, конструисано од његовог тупавог медијског савјетника тако да испада како сам лично добио све те паре и рушио Републику Српску—иако Бука за 25 година постојања није добила ни један директни грант од УСАИД-а, за разлику од ентитетских институција које су добиле стотине милиона њихових средстава, што је барем лако доказати.

На концу, за разлику и од Додика и његове странке, који су били редовни корисници УСАИД-ових и Стате Департментових програма, захваљујући којима су постали оно што јесу. Поштено би било да то макар признају.

Ја, наравно, не рушим Републику Српску. Бука годинама пише о онима који је уништавају—економски, политички, образовно и у сваком другом смислу.

Материјале за то уништавање свакодневно нам даје сам Милорад Додик. Ми их само биљежимо. Апсолутни господар Републике Српске у протеклом периоду, чији потези посљедњих дана пријете да пораз овог друштва доведу до коначног краја, брже него што је то било ко могао да очекује. Можда је то од почетка и био циљ—јер не постоји друго рационално објашњење за овако систематско уништавање.

И данас, Милорад Додик, који је јуче позивао народ да се обрачуна с неистомишљеницима, сада немушто осуђује насиље над Вуканом. Не би ме чудило да већ сутра каже да га је Вукан сам себи запалио. Исто то ради и Стевандић, жали, иако је сам рекао “све то треба побити”, а сада се покушава сакрити иза лажног саосјећања.

Тобожње осуде су, наравно, само јалови покушаји да оперу руке од онога што долази—јер Додик и екипа из СНСД више не контролишу насиље које су призвали.

А оно што нас чека је још више инцидената и још више насиља. Додик, Стевандић и Вишковић су га умјесто да га као најодговорнији спријече, призвали, пустили из боце и дали му зелено свјетло. Сви остали—од несрећника који пали аутомобиле до оних који пљују људе по улици—само су извршиоци наређења система који је већ одлучио: са “издајницима” се треба обрачунати. И за то имају дозволу система.

Ко год има имало мозга, нека погледа нацрт новог Устава Републике Српске. Ако ова иницијатива прође, оно што нас чека је легализација прогона неистомишљеника—несакривена и озакоњена.

Диктатура, чиста као суза.

Тужно је само што је друштво које су не тако давно стварали хероји антифашистичке борбе и револуционари пада овако лако. Готово без борбе. Кукавице које мисле да ће то све стати на пар најгласнијих, да ће вас ћутња спасити, неће, доћи ће и по вас, у то барем не би требали сумњати.

(Бука)