Ово су три сценарија за расплет кризе у БиХ

Излазак ЕУФОР-ових јединица на улице градова у Босни и Херцеговини сахранио би европски пут земље, јер би Европском савјету била послата порука не само да БиХ није спремна да започне преговоре, него да се појавио озбиљан безбједносни ризик, што би практично зауставило европске интеграције.

Како смо ових дана сазнали у неформалним разговорима са дипломатама из појединих земаља чланица, главни разлог што нико у Бриселу не жели да види тенкове и транспортере ЕУ на улицама јесте то што би ово појединим скептичним земљама чланицама ЕУ могло пружити утисак да је БиХ годинама далеко од почетка преговора, а онда би било готово немогуће БиХ ставити на агенду проширења у дужем периоду.

У Европској комисији и Служби за спољне и безбједносне послове ЕУ, како нам је речено, још вјерују да ситуација није "измакла контроли" и да је почетак преговора и даље реалистична опција, ако би се лидери показали спремним за разуман унутрашњи дијалог.

Како нам је објашњено, март, као могући период у којем би ЕУ донијела одлуку о отварању преговора организовањем прве међувладине конференције између БиХ и Европског савјета, више не долази у обзир ни теоретски, јер нема довољно времена, а јуни, с обзиром на тренутну динамику догађаја у БиХ, све се више чини недостижним, али и даље могућим.

Како нам је речено, ЕУ би највише жељела да види домаће лидере да сједну за сто и сами ријеше тренутну кризу, што би послало најбољу могућу поруку у Брисел да је земља сазрела за наредну европску фазу. Други, мање жељен, али ипак прихватљив исход, био би да се бх. институције наметну у тренутном одмјеравању снага и тиме пошаљу сигнал да су милиони уложени у њихово реформисање уродили плодом. Трећи исход, који, како нам је речено, нико у ЕУ не жели да види, јесте погоршање безбједносне ситуације, наметања од стране Кристијана Шмита, а поготово не интервенција ЕУФОР-а.

За сада, како нам је речено, нико не намјерава да се ангажује у међулидерском посредовању, већ постоји пуно очекивање да кризу у БиХ мора да ријеши БиХ сама и тиме демонстрира зрелост.

Како нам је један саговорник рекао, из Делегације ЕУ, путем Брисела, послата је порука Стејт департменту с питањем да ли админситрација Доналда Трампа жели или не да ЕУ преузме већу одговорност у Европи, што је, како сазнајемо, помогло у јасном формулисању става САД да желе да виде домаћи дијалог и рад бх. институција. Из овог се чини да САД неће директно интервенисати, као што је било у протеклом периоду, већ да ће сви стајати иза Луиђија Сореке, шефа ЕУ Делегације у Сарајеву. По свему судећи, Сорека је успио поставити заједничку линију коју ће слиједити не само земље чланице, већ и спољнополитички партнери ЕУ, попут САД, Уједињеног Краљевства и Јапана.

Осим кризе с преносом надлежности, која брине Бањалуку, постоји и неријешен однос између Бошњака и Хрвата, а чини се да је страним дипломатама досадило објашњење сарајевских политичких партија да је немогуће осигурати једнакоправност хрватског народа у Предсједништву БиХ. Једно од очекивања је, како нам је један саговорник рекао, да се покрене паралелни процес рјешавања овог проблема, како би се наредним изборима и ово питање скинуло са дневног реда и на тај начин олакшало рјешавање другог дијела кризе.

Како се сад чини, ако ускоро не превлада разум у БиХ и спремност на договарање, БиХ улази у кризу у којој ће можда ЕУФОР морати да интервенише, а то би БиХ трајно одмакло од ЕУ.

(Независне) Фото: Еуфор