Како су извлачени милиони под маском лобирања за РС?

Милорад Додик на сада већ извјесном крају своје политичке каријере спреман је на све, па и да оне које је до јуче називао непријатељима, проглашава за пријатеље. Некада миљеник запада, Додик је данас особа са којом на међународном плану више нико озбиљан не жели да разговара.

Република Српска тренутно има осам представништава у свијету и то у Србији, Белгији, Аустрији, Њемачкој, Грчкој, Русији, САД-у и Израелу. Почетком фебруара Влада је донијела одлуку о отварању ноовог представништва у Француској.

Грађане Републике Српске ова дипломатска мрежа годишње кошта око 10 милиона марака. Непозната количина новца одлази и на лобистичке куће.

„Видјели смо да је унаточ том једном континуираном ангажману једноставно дошло до стављања под санкције готово комплетног политичког врха и руководства Републике Српске. Ако бисмо на вагу ставили износ утрошених средстава за лобирање, а насупрот томе резултате које смо добили, онда видимо да се налазе у великом и дебелом минусу“, каже политички аналитичар Тања Топић.

Долазак бившег градоначелника Њујорка Рудолфа Ђулијанија на скуп подршке Милораду Додику плаћен је између 35 и 50 хиљада долара, што се види и на званичном сајту лобистичке куће.

„Невјероватно је да се сва дипломатска активност Милорада Додика свела на то да доведе небитног старца који је ушао у девету деценију живота да овдје долази са својом свитом и узима новац.

Он несретник није ни знао гдје је дошао, овдје су га водали по Народној скупштини да држи неке бесмислене говоре о томе како смо ми вјекови пријатељи са Американцима који су нас бомбардовали, а јавност треба да зна да је тај Ђулијани био заговорник бомбардовања Републике Српске и Србије.

Он је тражио од Клинтона да покрене и копнену интервенцију 1999. године на Србију“, подсјећа Небојша Вукановић, предсједник Листе за правду и ред.

Додиков игроказ прославе побједе Доналда Трампа и ношење црвених качкета из кампање америчких предсједничких избора обично је замајавање народа, јер САД не мијењају своју спољну политику преко ноћи, сматра шек Клуба посланика СДС-а Огњен Бодирога.

"Стављање качкета као да сте мало дијете у вртићу и постављање америчких застава јесте циркус који за циљ има забаву широких народних маса, како би се пажња скренула са правих друштвених проблема. Резултат Додиковог циркуса јесте да је Стате Департмент поздравио пресуду Уставног суда БиХ“, каже Бодирога.

Спољна политика домаће власти базира се на дневнополитичким потребама, а не на дугорочним стратешким циљевима, како би по правилу требало, каже дипломата и публициста Бранко Т. Нешковић.

„За неке промјене тих политика и односа ће се морати мијењати људи и однос у том представљању. Томе се мора посветити много више пажње него до сада. Не може се водити рачуна о представљању земље дан пред неке проблеме, пред нека дешавања или лобирати на седам дана прије неког догађаја. То је дугорочан процес“,  објашњава Нешковић.

Дипломатија је ту да штити и брани заједничке интересе свих грађана једне земље. Интерес Републике Српске јесте да нас свијет види у много бољем свјетлу него нас гледа сада, јер ми и јесмо пуно, пуно бољи од оног како нас свијет у овом тренутку види, закључује Нешковић.

(БН) Фото: БН