Из БиХ бјеже и новац и грађани, власт се за то не брине

Политичка сцена у БиХ ужарена. Запаљива реторика, пријетње, оптужбе стижу са свих страна. И није ово први пут. Политичке кризе постале су саставни дио бх. друштва које никако да се ослободи окова у којима га држе управо они који кризе производе, али не зарад нашег добра, већ зарад свог интереса. Скоро и да се не сјећемо година, кад се власт бавила само потребама грађана и економије. О привлачењу страних инвестиција да не говоримо.

“Стране инвестиције су и у претходном периоду биле на ниском нивоу. Очекивати је у оваквој ситуацији да се оне смањују. Могу да кажем да ће број оних који размишљају да побјегну одавде и извуку раније инвестирани капитал бити већи од броја оних нових инвеститора који размишљају да уђу у инвестиције”, каже економиста Миленко Станић.

Капитал је плашљив као зец. Опрезан је, тежи да што више умањи ризике, а увећа добитке. И без политичких криза терен у БиХ је клизав. Корупција цвјета, а на путу инвестиција је и неповољан привредни амбијент.

“Ако имамо земљу у којој комунална јавна предузећа исказују сталне губитке, водоводи, комунална предузећа, Електорпривреда, Шуме, Жељезнице, ти губици се могу покрити само путем пвећања цијена њихових услуга. Инвеститор који мора да рачуна са неизвјесношћу и сталним растом цијена услуга електричне енергије, нафте, неће инвестирати. Он ће радије новац изнијети из земље”, каже Станић.

Не бјежи само новац из ове земље. Одавно је почео бијег становништва, које је схватило да у условима сталних тензија, напретка нема. А власт - власт за то не брине.

“Кад год власт није у стању да учини било шта корисно за грађање и привреду добро им дођу политичке кризе, подизање националних и других тензија и скретање пажње са животних проблема”, каже економиста Игор Гавран.

А далеко од наших очију, под параваном кризе, скалапају се можда други послови, опет не наравно у нашу корист, већ за туђи џеп.

“Дакле кад постоји економски интерес онда свака нестабилност зависно колика је цијена, односно колика је зарада може бити узета у обзир и опет се одређени облици пословања остварити”, истиче Гавран.

Како год политичке кризе праве велику штету.
                                                                    
“Апелујемо на политичке структуре Републике Српске и ФБиХ на смиривање политичких тензија, на договор. У коначници то резултира бољим животом и бољим условима пословања за нашу економију”, каже Саша Аћић из Удружења уније послодаваца Републике Српске.

Чини се као да бољи живот у БиХ никоме, осим грађанима, није циљ. Предуго већ чекамо, а како ствари стоје, чекаћемо још.

(БН) Фото: БН