Савјети из Хемофарма: Најчешће постављена питања о антибиотицима и пробиотицима

Антибиотици и пробиотици често се спомињу заједно у контексту лијечења различитих инфекција и одржавања здравља цријева.

Мало је познато да је 70 % човјековог имунитета везано за цријевни тракт, те да је је нормална цријевна флора основни предуслов за јак имунитет.

Честа примјена антибиотика, храна сиромашна влакнима, воћем и поврћем, те генетска предиспозиција, неки су неки од фактора који могу нарушити цријевну микрофлору и имунитет код дјеце и одраслих.

Како антибиотици и пробиотици дјелују међусобно? Због чега је важно комбиновати их на правилан начин? Зашто су пробиотици важни? Нека су од питања на која одговара проф. др сц. Свјетлана Гргић, инфектолог.

 Шта су антибиотици?

Антибиотици су лијекови који се користе за лијечење бактеријских инфекција. Дјелују тако што уништавају бактерије или спречавају њихов раст и размножавање. Најчешће се прописују када постоји клиничка или лабораторијска потврда бактеријске инфекције (нпр. упала плућа, уринарна инфекција, гнојна ангина, бактеријски синуситис и сл.).

Нису све бактерије нужно лоше. Поред патогених бактерија које изазивају болест,  постоје симбионти, бактерије које живе у симбиози с другим микроорганизмима и имају бројне користи за нормално функционисање човјека.  Поремећај равнотеже између бактерија узрок је бројних болести и циљ свих је да се одржи равнотежа, не само у дигестивном тракту, већ и цијелом организму.  

Како дјелују?

Антибиотици циљају одређене процесе унутар бактерије (попут синтезе станичног зида или протеина),  а при томе релативно штеде људске станице. Неки антибиотици дјелују широко, на различите врсте бактерија (тзв. „широкоспектрални антибиотици”), док се други фокусирају на ужи круг бактерија. 

Потребно је осигурати да пацијент добије антибиотик на који је бактерија која узрокује болест осјетљива, у довољно високој концентрацији да буде учинковит и довољно дуго како би се осигурало да је инфекција излијечена. Иако антибиотици имају тенденцију да буду учинковити против узрочника већине уобичајених инфекција,  све се више уочава отпорност (резистенција) међу патогенима на антибиотике.

Шта је антибиотска резистенција?

Због честе и/или неадекватне упорабе антибиотика може доћи до развоја резистентних сојева бактерија. Антибиотик може елиминирати готово све бактерије које узрокују болест код пацијента, али неколико бактерија које су генетски мање осјетљиве на учинке лијека могу преживјети.

Настављају се размножавати и преносити своју отпорност на друге бактерије кроз процесе измјене гена. То значи да одређени антибиотици више не успијевају зауставити раст ових бактерија и тако настаје антибиотска резистенција.

Зато је важно узимати антибиотике искључиво уз савјет и рецепт лијечника, не прекидати терапију прије времена, чак и ако се пацијент осјећа боље. Не треба користити антибиотике за вирусне инфекције (нпр. прехлада, грипа), јер у тим случајевима неће помоћи, а могу допринијети само развоју антибиотске резистенције.

Шта су пробиотици?

Пробиотици су културе „добрих” микроорганизама (углавном бактерија) који природно насељавају наше тијело, највише дигестивни тракт. Живи су микроорганизми, који углавном припадају родовима Лацтобациллус и Бифидобацтериум, иако се комерцијализирају и сојеви других врста, који имају доказан благотворан учинак на домаћина. У пробиотике спада и гљивица Саццхаромyцес боулардии, која иако није становник дигестивног тракта, има доказане користи на његово здравље.

Зашто су пробиотици важни?

Неки од разлога су:  одржавање равнотеже цријевне флоре, јер здрава цријевна флора помаже у варењу хране, синтези одређених витамина (Б, К), те спречавање размножавања „лоших” бактерија и гљивица.

Веома су важни и за јачање имунитета, јер цријевна флора стимулира дијелове имуног система и помаже организму да ефикасније реагира на патогене, као и за смањење гастроинтестиналних тегоба, јер редовна упораба пробиотика помаже при спречавању дијареје, надимања и других дигестивних проблема.

Како антибиотици утичу на цријевну флору?

Антибиотици не праве увијек разлику између „лоших” и „добрих” бактерија у цријевима. Тако широкоспектрални антибиотици могу да смање број корисних бактерија, наруше равнотежу цријевне микробиоте и омогуће „лошим” микроорганизмима да се лакше размноже, што повећава ризик од дијареје или појаве гљивичних инфекција (нпр. Цандида). 

Ове нуспојаве обично се испољавају у виду дијареје, болова у стомаку, надутости, те опћег осјећаја малаксалости и пада имунитета.

Са друге стране, уочено је да пробиотици смањују ризик од одређених заразних болести као што су одређене врсте дијареје и инфекције дишног сустава, што може бити пропраћено смањеном потребом за антибиотицима.

Да ли је потребна комбинација пробиотика и антибиотика?

Како би се избјегле или смањиле нуспојаве антибиотика, често се препоручује додатак пробиотика.  Уочено је да истодобна примјена пробиотика с антибиотицима смањује учесталост, трајање и/или тежину прољева повезаног с антибиотицима.

То доприноси и бољем придржавању  прописаној терапији и  смањењу развоја резистенције. Пожељно је користити мултисојне пробиотике (који садрже различите врсте бактерија), јер већа разноликост омогућава бољу колонизацију цријева.

Нагласила бих потребу за кориштењењем провјерених сојева пробиотика, за које је клинички доказано да могу да смање дијареју узроковану антибиотицима,  регенеришу цријевну микробиоту и ојачају цријевни имунитет.  

У пракси се показала добром комбинација лактобацила, бифидобактерија и С.Боулардии , сојева који се налазе у Пробиотику форте, за које су наведене користи и научно потврђене. Нама, клиничарима је важно да нам је доступан провјерен пробиотик.

Како правилно користити антибиотике и пробиотике?

Антибиотици треба да се узимају тачно по сатници како је прописано, док код пробиотика сатница најчешће није тако стриктно одређена.

Важно је посавјетовати пацијената да пробиотике не треба узимати истовремено са антибиотиком, него да се између њиховог узимања направи размак од 2 до 3 сата, како би избјегли да антибиотик „уништи” и пробиотик.

Пробиотици се требају узимати довољно дуго, током трајања терапије антибиотицима и најмање тједан дана након завршетка антибиотске терапије, ради обнове цријевне флоре.

Уколико  имате неке кроничне болести или узимате више лијекова, посавјетујте се са стручњаком.

Прочитајте упутство, јер и антибиотик, али и пробиотик имају смјернице о начину и учесталости узимања.

Поштујте препоручене дозе. Водите рачуна о исхрани и док сте на терапији антибиотицима, придржавајте се избалансиране исхране богате влакнима, витаминима и минералима.

Ферментиране намирнице (јогурт, кефир, кисели купус) такођер могу бити природни извор добрих бактерија. Повећајте унос воде и благих биљних чајева како бисте надокнадили евентуални губитак течности услијед дијареје или других тегоба.

Антибиотици су драгоцјен и често незамјењив лијек у борби против бактеријских инфекција, али могу имати и нежељене ефекте на цријевну флору.

Зато је, уз стручан савјет лијечника или фармацеута, корисно истовремено примјењивати пробиотике. На тај начин се помаже организму да одржи здраву равнотежу корисних бактерија, ојача имунитет и смањи нуспојаве антибиотске терапије.

Пробиотике Пробиотиц, Пробиотиц Форте, Пробиокид Иммуно Д3, те Пробиелле ИБС можете пронаћи на www.свакодобро.ба и www.пробиотицихемофарм.ба 

(ПР)