У Српској на бироу и доктори наука, магистри и мастери...

Без посла у Републици Српској на крају прошле године према подацима Завода за запошљавање Српске било је 18 доктора наука, 35 магистара и 401 особа са мастером.

Гледајући по струкама, како истичу за "Независне новине" из Завода за запошљавање Српске, међу докторима наука који су на бироу највише их је из струке финансијски радници и економисти, и то њих 10. Такође, преосталих осам незапослених доктора наука је из сљедећих струка: пољопривреда, шумарство, те туризам, угоститељство и сродни, право, а ту су и педагози и андрагози - биологија, педагози и андрагози - филозофија, радници природних наука - географија и радници природних наука - екологија.

"Укупан број пријављених магистара на евиденцију незапослених Завода, закључно са 31. децембром 2024. године, износио је 35 незапослених лица, од којих је 14 магистара у струци финансијски радници и економисти", кажу у Заводу за "Независне новине".

Осим поменутих 14 магистара, без посла су била и по два магистра у струкама пољопривредници, правници, друштвене науке - политолог и умјетници - дизајнери.

По један магистар на бироу је из машинских струка, али и категорије грађевинари, текстилци, прерађивачи хране и сродни, педагози и андрагози - енглески, педагози и андрагози - руски, радници природних наука - екологија, друштвене науке - комуниколог, друштвене науке - односи с јавношћу, друштвене науке - социолог, умјетници - вајари, сликари, графичари, социјални радници и инжењер менаџер.

Без посла на крају прошле године било је и много особа са мастером, тачније 401, а из 12 струка било је више од по 10 радника без посла.

Тако је било незапослено 50 мастера из струке финансијски радници и економисти, 28 правници, 22 пољопривредници, 21 друштвене науке - психолог, 15 здравствени радници - фармацеути, 14 педагози и андрагози - енглески, а исто толико из струке здравствени радници - стоматолози. На бироу је било и 13 мастера из струке педагози и андрагози - разредна настава, по 12 из струка хемичари и прерађивачи хране и сродни, те по 10 из струка електричари и енергетичари и занимања разних дјелатности - менаџери.

Раније набројани са мастером чине више од половине од укупног броја особа с мастером, а који се налазе на бироу.

Осим њих, на овој листи су и информатичари, разни умјетници, историчари, дефектолози и други.

Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске, у разговору за "Независне новине" истиче да имамо факултете који су ослоњени на привреду и који школују дјецу за привреду, међутим сами студенти се ријетко одлучују да уписују такве факултете.

"Колико ја видим, они факултети који би били потребни за привреду веома мало се уписују, а то су технички факултети. Пратио сам упис прошле године, смањује се број дјеце која се одлучују за техничке факултете, а привреда у овом тренутку има велики недостатак инжењерског кадра", каже Шкребић и додаје да су управо технички факултети потребни за привреду и развој привреде.

Он додаје да стално долазимо у позицију да имамо одређен број незапослених људи који траже посао и не могу да га нађу.

"С друге стране, када почнемо од неквалификованих радника, па до висококвалификованих, односно људи са високом стручном спремом, апсолутно је недостатак свих профила како радника, тако и програмског кадра", истиче Шкребић и додаје да је један од разлога неусклађеност плана уписа са захтјевима привреде, посебно у средње школе.

Како наводи, потребно је ући у срж проблема како бисмо дошли до рјешења.

(Независне) Фото: Схуттерстоцк/Анел Алијагиц