Три године рата у УКР, има ли наде да се сукоб ближи крају?

Рат у Украјини почео је 24. фебруара 2022. године нападом Русије на ту земљу, а уочи треће годишњице преговори између САД и Русије дају наду да би могло се нађе решење за окончање сукоба.

Преговори представника САД и Русије који су почели у Ријаду 18. фебруара након доласка Доналда Трампа на место председника представљају почетак процеса који би могао да доведе до мира и окончања најсмртоноснијег сукоба на тлу Европе од Другог светскога рата.

Руске трупе започеле су напад на Украјину 24. фебруара 2022. Званична Москва све време је војну операцију у тој земљи представљала као специјалну операцију, коју је Кијев изазвао односом према руском становништву у Украјини, а Москва је то представила и као денацификацију.

Сукоб је реално, нижим интензитетом, започео 2014. и од тада није престајао. 

Несумјиво је да је међу разлозима за директну интервенцију Русије фебруара 2022. најпретежнији била чињеница да је влада у Кијеву најавила одустајање од Будимпештанског споразума из децембра 1994. Њиме се Украјина обавезала на одбацивање атомског наоружања. То је значило да је опрема те врсте која је претходно била совјетска надаље остала под контролом Русије.  

Када је 2014. оборен украјински председник Виктор Јанукович односи две земље су посебно заоштрени. Тадашња насилна смена у Кијеву изазвана је неслагањем око даљње спољне орјентације земље. Убрзо пошто је Јанукович оборен уследила је сепарација Крима, на ком Руси чине апсолутну већину, а онда и бунт у областима Доњецк и Луганск. Паралелно, терор над Русима у Украјини постао је стварност.

Са становишта званичне Русије, највећи проблем била је чињеница да су нове власти у Кијеву најавиле приближавање НАТО.  Председник Путин претходно је, бар од 2008. упозоравао да Русија неће толерисати даље приближавање НАТО њеним границама.

Председник Украјине Володимир Зеленски, неколико дана уочи руске интервенције, током традиционалне безбедносне Конференције у Минхену, 19. фебруара 2022. позвао је Запад да Украјини одреди јасан временски оквир за приступање НАТО. 

Непуних недељу дана потом 24. фебруара 2022. војна инвазија Русије на Украјину је започела.  

Продор је у раним јутарњим сатима уследио из више праваца. Северни крак инвазије био је са простора Белорусије пут Кијева. Руске трупе доспеле су до Кијева и североисточно до Чернигова.  Са истока, из правца Сумија руске трупе кретале су се у смеру Кијева. Харков се нашао под опсадом. Са југа, од Крима на север био је трећи правац продора. Паралелно су започела дејства из ваздуха, као десетине ракетних напада широм Украјине, укључујући и западне делове као Лавов. 

Инвазионе трупе доспеле су убрзо до кијевских предграђа. Вероватно је у Москви постојало очекивање, процена, да ће се у Кијеву догодити преврат. Била је то заблуда.

Напротив, Украјинци су пружили озбиљан отпор код Ирпина, Хостомела, Буче. Ни опкољавање Кијева није успело, управо због озбиљног отпора. Конвој руских оклопних и тенковских јединица, дужине шездесетак километра, који се кретао са севера пут Кијева, зауставио се 5. марта. Опсаде Чернигова, Сумија, Харкова, испоставиле су се као неуспех руских инвазионих трупа, посебно у градским борбама. 

Уследило је повлачење руских трупа, до 7. априла 2022. Од 13. маја, престао је и притисак на Харков, иначе  од границе удаљен свега 35 км. 

На југу са Крима, мање на југоистоку, од правца отцепљених Донбаса и Луганска, руски продор је био успешнији и настављен је. Херсон је заузет до 2. марта. Продор је даље настављен пут Миколајева, Никопоља и Запорожја. 

Посебно тешке борбе вођене су за Мариупољ, на Азовском мору. Опсада града започела је 26. фебруара, а Мариупољ је заузет после тешких борби током маја. Покушај заузимања Миколајева, прве седмице марта, показао се као неуспех. 

Тешке међусобне оптужбе биле су последица чињенице да су се руске трупе 26. фебруара приближиле нуклеарној електрани Запорожје. Обе стране оптуживале су противничку због стварних или наводних оштећења комплекса електране, што је довело до посета међународних стручњака за атомску енергију како би се видео степен опасности.  Посматрачи ИАЕА разјаснили су да је углавном била на делу ратна пропаганда.  

У околностима које су одавале утисак опште конфузије Министарство одбране Русије 26. марта саопштава да је прва фаза војне операције у Украјини "генерално" завршена и да ће се руске снаге надаље усредсредити на ослобађање региона Донбаса. По ондашњим наводима проруске снаге држале су под контролом 93 одсто региона Луганска и 54 одсто Доњецка.

Енергетска мрежа Украјине знатним делом је разорена. Русија је у више таласа гађала украјинску енергетску инфраструктуру. Само 15. новембра 2022. са 85 пројектила.

У ономе што је представљено као друга фаза специјалне операције, пошто су борбе у Мариупољу биле при крају, крајем априла и током маја пажња инвазионих трупа је усмерена на потез Миколајев Одеса, углавном ракетним дејствима. Мета су били највише објекти инфраструкуре, посебно аеродроми, извесно због наоружања које је тим путем пристизало Украјини са Запада.

Крајем 2022. Украјинци покрећу контраофанзиве на југу и југоистоку. Према Харкову офанзива Украјинаца почела је још септембра. Херсон је препуштен, стари део града, Украјинцима, 9. новембра. Наложено је повлачење руксих трупа на источну обалу Дњепра. Украјинске трупе су Херсоном овладале три дана потом. 

Паралелно, Русија је прогласила анексију четири региона југоисточне Украјине, Доњецка, Луганска, Запорожја и Херсона.    

Отприлике 20 одсто територије Украјине налазило се јуна 2022. под контролом руских трупа. 

Према проценама, приближно осам милиона грађана Украјине је интерно расељено, док је земљу током прве године ратних дејстава напустило око 8,2 милона. 

Генерална скупштина Уједињених нација у више наврата је осуђивала инвазију Русије на Украјину, као 2. марта 2022. или 23. фебруара 2023. године. 

Под притиском санкција из Русије се повукло више од 1.000 западних предузећа, а извоз енергената је преусмерен.  Међутим, утисак је да су економске санкције према Русији изазвале теже последице у земљама Европске Уније, макар у онима које су зависиле од гаса из Русије попут Немачке.

Северни ток, гасовод изграђен с циљем снабдевања Немачке, оштећен је 26. септембра 2022. у водама данског острва Борнхолм. Немачка је претходно већ објавила да га неће користити.

Међународни кривични суд у Хагу (ИЦ Ц) 17. марта 2023. издао је налог за хапшење председника Путина и његове сараднице, због, како је речено незаконите депортације деце.

Након повлачења из Херсона и пораза код Харкова, руске трупе се првих месеци и пролећа 2023. концентришу на заузимање Бахмута, у области Доњецка. 

Током јуна 2023. Украјинци покушавају контраофанзиву на југоистоку, у чему углавном нису били успешни. Руска Вагнер група започиње побуну против Москве, односно војног врха, 24. јуна. Маршевска колона њихових возила која се кретала према Москви заустављена је наредне вечери. Заповеднику Вагнер групе, која се посебно успешном показала у борбама око Бахмута, обећано је уточиште у Белорусији. Погинуо је у авионској несрећи месец дана потом, 23. августа.

Севастопољ, поморска база Русије, гађан је 12. септембра 2023. Наводно су оштећена два руска војна пловила. Десетак дана касније ракетама је нападнут Штаб руске Црноморске флоте у Севастопољу. Потом, 26. децембра нападнут је и уништен руски десантни брод у бази у Феодосији, Новочеркаск. Претходно, 14. априла 2022. командни брод руске Црноморске флоте Москва потопљен је. Кримски мост, главна веза Керча и Крима, оштећен је бар у два наврата. Украјинци су га напали 8. октобра 2022. и поново 17. јула 2023. године.

Покушај офанзиве Украјинаца на југу током новембра и децембра 2023. испоставио се као неуспех. Авдејевку, важно украјинско упориште у области Доњецка, руске трупе су преузеле 17. фебруара 2024. 

У зони Харкова Русија је 10. маја 2024. започела нова офанзивна дејства. Заузето је десетак села. Отприлике месец дана потом напади су обустаљени.  

По заузимању Авдијевке током априла 2024. Руси освајају Очеретино и нападају Часив Јар, потом напредују пут Торецка током јуна.   

Украјина је 6. августа 2024. покренула офанзиву унутар граница Русије у области Курска. 

Новохродивку, код Покровска, Руси заузимају крајем августа 2024. Почетком септембра заузели су Краснохоривку и Украинск. Следио је пад Вухледара 1. октобра.

Снабдевање украјинских трупа ратнима материјалом, као и попуна јединица последњих месеци 2024. врло су проблематични. Дмитро Марченко, украјински генерал, 30. октобра изјављује да се украјински фронт распао. Дезертерства међу Украјинцима попримала су масовне размере.  

Осим напредовања руских снага на истоку земље почетком 2025. све време су у току интензива ваздушна дејства руских снага над Украјином. Средином 2024. процењено је да је половина украјинског енегетског капацитета уништена. Русија је иначе марта 2023. употребила хиперсоничне ракетне пројектиле. 

Укупно, више од седамдесет земаља слало је помоћ Украјини, у овом или оном облику. Чак педесетак упутило је помоћ у наоружању или војној опреми. 

Званично, САД су за помоћ Украјини издвојиле 175 милијарди долара. Ипак, реч је углавном о застарелој војној опреми и наоружању, а већи део такозване финансијске помоћи заправо је преусмерен на субвенционисање САД војне индустрије. 

Још средином 2023. појавиле су се информације да Иран шаље Русији борбене дронове, помажући и развој њихове производње у Русији.

Северна Кореја је такође доставила Русији балистичке пројектиле и лансере, најкасније октобра 2024. У то време појављују се извештаји да су севернокорејске трупе директно присутне на фронту у саставу руских трупа.

Једна од последица било је и даље ширење НАТО. Традиционално неутралне земље Финска и Шведска затражиле су пријем. Финска је постала чланица априла 2023. Шведска марта 2024.

Крупна промена догодила се недавном одласком администрације Џозефа Бајдена у Вашингтону. Нови председник Доналд Трамп све време је наглашавао да је један од његових приоритетних циљева постизање мира у Украјини, а преговори који су започели у Ријаду 18. фебруара почетак су процеса који би могао до тога да доведе.

(Тањуг) Фото: ББЦ