Добит драстично расте, камате никако не падају

Док приходи банака у Босни и Херцеговини из квартала у квартал драстично расту, камате у тим истим банкама никако не падају.

Тако је према подацима ентитетских агенција за банкарство добит банкарског сектора у прошлој години износила 847 милиона КМ.

Према подацима Агенције за банкарство Републике Српске, остварена нето добит на нивоу банкарског сектора током прошле године износила је 247 милиона КМ и за чак 31 одсто је већа у односу на упоредни период у 2023. години.

Добит банака у Српској је 2023. године износила 189 милиона КМ.

Значи, за годину дана је остварен раст добити од 58 милиона КМ.

С друге стране, добит банкарског сектора у Федерацији Босне и Херцеговине је током прошле године износила 599,8 милиона КМ или чак 43,2 одсто више него у истом периоду 2023. године.

Током 2023. године добит свих банака у Федерацији Босне и Херцеговине је износила 520 милиона КМ.

За годину дана је добит скочила за око 80 милиона КМ.

Такође, Европска централна банка је током прошле године чак четири пута смањила референтне каматне стопе.

Због чега банке не смањују камате након што им добит драстично расте из године у годину, питали смо домаће стручњаке.

Марко Ðого, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне" да БиХ има тржишну економију у којој је мотив банака, посебно оних које су у страном власништву, профит.

"Да ли би оне са неког етичког стајалишта требале смањити камате на кредите? Та врста нечег моралног неће успјети. Једино у смислу да се банкама створи конкуренција је то што их може натјерати да коригују своје понашање, односно смање камате на кредите у корист грађана. То се сад дешава са народним обвезницама у Републици Српској и оне могу бити алтернатива банкама. Тиме би их можда успјели 'натјерати' да повећају камате на депозите те тако смање ту нето каматну маржу, чиме би се смањила добит и то би се прелило једним дијелом у џепове грађана", нагласио је Ђого.

Према његовим ријечима, нигдје у свијету није била пракса да држава одређује ниво каматних стопа банкама, па је тако и код нас.

"Ипак, може се ограничити изношење домаћих депозита како би се финансирале неке инвестиције у иностранству, као што је најављивано и то је у домену агенција за банкарство", навео је Ђого.

Економиста Славиша Раковић истиче да је његов став да банке користе краткорочно периоде између одлука ЕЦБ-а о каматним стопама и оних које примјењују.

"Такође бих рекао да је каматна маржа већа него икада, што је прави разлог профитабилности. Ту је још један важан фактор који се односи на адекватно издвојене резерве за потенцијалне губитке. Што се тиче евентуалне одлуке о смањењу камате, мислим да на то више утиче како банке гледају на укупан ризик, него нека одлука везана за међународна тржишта", казао је Раковић.

(Независне) Фото: Централна банка