Поднесена тужба против министарства енергетике

Центар за животну средину (Центар) и УГ “Долина Пливе” из Језера, поднијели су тужбе против рјешења Министарства енергетике и рударства Републике Српске (даље: Министарство) којим се инвеститору “СНК Метали” д.о.о. Бијељина одобрава продужење истражног рока за извођење детаљних геолошких истраживања олова, цинка, бакра, барита и пратећих метала на истражном простору „Језеро”, општина Језеро.

Сазнање о продужењу рока тужиоци су добили посредством обавјештења Општине Језеро од дана 21.1.2025. године, у којем се јавност информише о пријему рјешења Министарства којим се инвеститору истражни рок продужава за наредне три године, и то до 4.3.2028. године.

Иначе, док је достава релевантне документације у вези овог пројекта још увијек предмет судских поступака, уз правну помоћ Центра, и мјештани окупљени око УГ “Долина Пливе” су тражили заштиту својих права.

“У случају Језера смо и раније тражили да нам се достави пројектна документација како би јавност добила увид у то шта се истражује. Кроз четири пресуде у корист Центра, то је наложио и Суд, а ми и јавност ту документацију и даље немамо, па се поставља и питање шта се то крије ако се тврди да су то све друштвено одговорне компаније и транспарентне институције Републике Српске”, изјавио је Владимир Топић, координатор програма Енергија и климатске промјене у Центру за животну средину.

Мирела Хајдер из Удружења грађана “Долина Пливе” из Језера, које наставља правну борбу за опстанак на своме огњишту истиче да истраживања рудних налазишта често брзо воде ка отварању рудника, што потврђују примјери из Србије, гдје су бројни становници били, због тога, приморани на исељавање.

“Осим расељавања, рударска експлоатација доводи и до повећаног ризика по здравље становништва, укључујући учесталију појаву малигних обољења. Потенцијално отварање рудника у близини корита Пливе и Јошавке имало би далекосежне посљедице на живот у околним насељима, од Јајца до Бање Луке и шире. Изградња рудне инфраструктуре трајно би нарушила екосистем овог подручја, угрозила квалитет зрака и воде те неповратно уништила природне љепоте које су обиљежје овог краја”, поручила је Мирела Хајдер.

Поред сумње у благовременост захтјева, тужиоци су у својим тужбама истакли и друге недостатке. Наиме, споран је начин на који је Министарство утврдило услове чије испуњење је битно за продужење рока. Како је потребно да је извршено најмање 75% истраживања, из рјешења није видљиво који је степен реализације пројекта, те, уколико је тај степен мањи, да ли је било оправданих разлога спријечености.

Међутим, најспорнија је чињеница то што је Министарство пропустило да утврди да су битно примијењени услови на основу којих су истраживања првобитно одобрена, у односу на услове под којима се она продужавају.

Наиме, током 2024. године, упркос учешћу шире јавности и противљењу суштинским измјенама и допунама Закона о геолошким истраживањима, законодавни поступак је ипак проведен, и практички “нови” закон је на снази од јула 2024. године. Наиме, највећа дозвољена количина минералне сировине која се могла узети с циљем испитивања квалитета и хемијско-технолошких својстава, по ранијем закону износила је до 200м³. Измјенама и допунама закона, за металичне минералне сировине, као у конкретном случају, дозвољене количине сада износе до 2.000 тона по једном технолошком типу.

”Рјешењем се инвеститору сада дозвољава изузимање наведених количина за најмање пет технолошких типова, те се поставља легитимно питање које су то збирне количине материјала које кореспондирају са знатним повећањем обимом права, те какве би то заправо посљедице могло имати. Министарство је дакле потпуно занемарило чињеницу суштинске измјене закона, чиме, с једне стране, инвеститора доводи у битно повољнију позицију, а са друге, интересе и права тужитеља вјероватно излаже сразмјерно већим штетним утицајима”, изјавио је Реџиб Скоморац, правни савјетник Центра.

У тужбама је указано и да се код Уставног суда Републике Српске очекује поступак оцјене уставности спорних измјена и допуна закона, по иницијативи Центра за животну средину. Уставни суд је прихватио приједлог за приоритетно одлучивање, те се убрзо очекује одлука.

“Како би за конкретни случај било цјелисходно консултовати одлуку Уставног суда, јер се тиче уставности закона на основу којег је Министарство издало спорно рјешење, Центар је уз тужбу поднио и захтјев за одлагање извршења у року до 60 дана, о којем би суд требао да одлучи у хитном поступку”, закључио је Скоморац на сајту <стронг>Центра за животну средину.