Привремена мјера за употребу заставе, грба и химне СРБ

Уставни суд Босне и Херцеговине је привремено ставио ван правне снаге Закон о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне („Службени гласник Републике Српске“ број 4/25).

Одлука ступа на снагу одмах и производи правно дјеловање од дана ступања на снагу наведеног закона, тј. од 1. фебруара 2025. године до доношења коначне одлуке Уставног суда БиХ о поднесеном захтјеву.

У образложењу је, између осталог, истакнуто:

У конкретном случају Уставни суд запажа да Закон о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне омогућава да се уз истицање грба и заставе РС као ентитета и извођење химне РС истичу грбови и заставе и изводе химне страних држава. Примјена Закона о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне подразумијева да се на свим јавним установама РС, осим симбола РС, могу истицати и симболи страних држава.

Наведено имплицира на закључак да јавна власт у РС може, у складу са Законом о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне, предузети конкретне кораке на постављању и истицању симбола страних држава на свим јавним институцијама уз постојеће симболе ентитета РС. Такође, према том закону, симболи страних држава се, поред грба РС, могу користити и на печатима и штамбиљима које користи јавна власт у РС и сл.

Уставни суд запажа да прописи који се односе на употребу симбола представљају једну од најважнијих области регулисања у свакој држави јер су симболи израз суверенитета, идентитета и уставног поретка одређене државе или њеног дијела, те се они истовремено користе и у међународним односима.

Уставни суд, не прејудицирајући одлуку о меритуму овог захтјева за оцјену уставности, указује да се омогућавање истицања симбола страних држава може тумачити као стварање правног оквира који нарушава суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине на једном дијелу њене територије, што може имати дугорочне посљедице по уставни поредак.

У таквој ситуацији, истицање симбола страних држава уз симболе ентитета, са или без истакнутих симбола државе Босне и Херцеговине, може створити привид непостојања суверенитета, територијалног интегритета и политичке независности Босне и Херцеговине. У том погледу, Уставни суд наглашава да је у члану 6. Преамбуле Устава Босне и Херцеговине изражена опредијељеност за „суверенитет, територијални интегритет и политичку независност Босне и Херцеговине у складу с међународним правом“.

Уставни суд, стога, сматра да постоје ваљане сумње да би оспорени закон могао нарушити уставни поредак и политичку стабилност Босне и Херцеговине, што је у овој фази довољно да се утврди постојање „доказиве тврдње“ за могућност наступања неотклоњивих штетних посљедица као услова да би Уставни суд усвојио захтјев за привремену мјеру, саопштено је из Уставног суда БиХ.

Спорни закон је донесен у НСРС на приједлог предсједника Народне скупштине Ненада Стевандића, након чега је Денис Бећировић покренуо иницијативу за оцјену уставности пред Уставним судом БиХ.

Правни стручњаци у Српској упозоравали су да је то штетно по Републику Српску и да ће Уставни суд БиХ реаговати.

(БН)