Човјек који је умро најболнијом смрћу икад

Хисасхи Оуцхи из Јапана био је изложен рекордној количини радијације током инцидента у фабрици за прераду уранијума у Токаимури, 70 миља сјевероисточно од Токија. Према информацијама, он је 83 дана "горио изнутра према ван" у, вјероватно, најболнијој смрти икада забиљеженој.

Оуцхи (35) је заједно са још двојицом колега био одговоран за припрему уранијума који ће се користити као нуклеарно гориво 30. септембра 1999. године.

Али фатална грешка је довела до тога да су његов колега Масато Схинохара и супервизор Yутака Yококаwа додали 16 кг уранијума у процесор, што је знатно више од сигурне границе од 2,4 кг. Неколико тренутака касније, аларми за радијацију су се укључили.

Хисасхи Оуцхи, а Јапанесе нуцлеар фуел плант wоркер, суфферед ан 83-даy ордеал афтер беинг еxпосед то цритицал левелс оф радиатион ин 1999. Оуцхи абсорбед 17 сиевертс оф радиатион, тхе хигхест левел евер рецордед фор а хуман беинг.

Деспите еxпериенцинг севере радиатион бурнс,… пиц.тwиттер.цом/мППИтYГ4тХ

— Исмаел К Xавиер (@исмаел_3Јс) Марцх 13, 2024

Оуцхи је био изложен невјероватним 17.000 милисиверта (мСв) радијације, што је забиљежено у историји као највише икад. У међувремену, Схинохара је апсорбирао 10.000 мСв, док је Yококаwа, који је био скоро метар даље за столом, погођен са близу 3.000 мСв. Сигурносна граница је 20 мСв годишње, а 5.000 мСв се сматра смртоносним.

Оуцхи је за 83 дана, од инцидента до смрти, прошао кроз својеврстан пакао, јер је зрачење довело до љуштења коже, а капци су отпадали док су ткива у његовом тијелу одумирала. Убрзо је почео да има проблема са дисањем јер му се течност накупила у плућима и требао му је медицински вентилатор да би дисао. Ћелије у његовом цријеву су такође одумирале, што је довело до ужасних болова у стомаку, а Јапанац је сваки дан производио невјероватних три литре дијареје.

Био је толико болестан да му је требало до 10 трансфузија крви дневно само да би остао жив након унутрашњег крварења у цријевима. Како је његов губитак коже постајао све бржи, пропуштао би литре тјелесних текућина кроз своје изложено месо, док су медицинари покушавали пресађивати ​​кожу и вршили трансплантацију матичних ћелија да их замијене, али то, нажалост, није правило разлику.

Упркос томе што су му давали веома јаке лијекове против болова, Оуцхи је осјећао ужасне болове. Капци су му отпали због чега су очи “плакале крв”. Чак је затражио да га љекари престану лијечити јер је бол постао неподношљив. Оуцхијево срце је 59. дана попустило, али је три пута реанимиран.

Ипак, 21. децембра, 83. дана у болници, преминуо је од затајења више органа. Само неколико мјесеци касније, у априлу 2000., његов колега Схинохара је такођер умро од затајења више органа у доби од 40 година. Једини који је преживио био је Yококаwа, који је отпуштен из болнице након три мјесеца лијечења.

(Н1) Фото: Хисасхи Оуцхи (Сцреенсхот/YТ)