Предсједник Румуније поднио оставку, ево и зашто

Председник Румуније Клаус Јоханис поднео је оставку образлажући да то чини да би спречио да држава западне у кризу која би уследила, пошто се очекивало да ће Парламент гласати за његов опозив.

"Хоћу да поштедим Румунију и њене гтрађане кризе. Подносим оставку на место председника државе 12. фебруара", саопштио је Јоханис.

Јоханис је на функцији председника од 2014. године и служио је два петогодишња мандата, што је и максимум. Међутим, његово председништво је продужено након што је Уставни суд у децембру поништио резултате председничке трке у којој је контроверзни ултранационалиста Калин Ђорђеску неочекивано победио у првом кругу.

Парламент је сутра у 0 часова требало да заседа и гласа о његовом опозиву. Два предлога за опозив које су опозиционе партије предале раније, одбијена су из процедуралних разлога.

Многи експерти су довели у питање одлуку да Јоханис остане на функцији, рекавши да устав Румуније не садржи јасне одредбе о продужењу председничког мандата дуже од пет година.

Екстремистичке странке које су се формирале у парламенту након парламентарних избора 1. децембра више пута су позивале Јоханиса да поднесе оставку. ПОТ, новоформирана екстремистичка странка која је подржала проруског кандидата Ђорђеског, два пута није успела да обезбеди довољно гласова да усвоји предлог за суспендовање председника.

Уз подршку 26 посланика проевропске странке УСР (Обнова), трец́и покушај је био успешан.

"То је бесмислен подухват јер, у сваком случају, одлазим са функције за неколико месеци након избора новог председника. То је неоснован подухват јер никада нисам - понављам, никада - прекршио Устав. А штетан је подухват јер на крају сви губе, а нико не добија", рекао је Јоханис о поступку опозива.

"На међународној сцени ефекти ц́е бити дуготрајни и веома негативни. Нико од наших партнера нец́е разумети зашто Румунија смењује свог председника након што је процес избора новог председника вец́ почео", додао је он, рекавши да ц́е тиме Румунија бити за "подсмех".

Управно тело парламента одлучило је у понедељак да се на пленарној седници у уторак гласа о председниковом захтеву за суспензију.

Према Уставу, председник Парламента биће председник након 12. фебруара.

(Телеграф) Фото: X