"Властима одговара да акције грађана не успију"

Грађани Српске и БиХ више су незадовољни цијенема у маркетима, због чега су, за 7 дана, два пута организовали бојкот куповине у овим продајним објектима.

Први бојкот је био 31. јануара, а други, дводневни, 7. и 8. фебруара.

Након првог бојкота куповине у маркетима, у претпрошли петак – 31. јануара, подаци Пореске управе Српске показали су да, у односу на 24. јануар, промет није пао, него да је, штавише, повећан.

Према подацима ове управе, промет преко фискалних каса у малопродаји је 24. Јануара износио 42,7 милиона, а последњег дана јануара 59,3 милиона КМ.

Економисти, међутим, објашњавају да комплетан промет преко фискалних каса у једном дану не мора да да стварно стање.

– Овдје није узето у обзир оно што је људима најбитније, а то су прехрамбени артикли и производи који иду уз њих. Наиме, ако је неко купио шторет тај дан, а није млијеко, уље, јогурт, ефекти бојкота куповине су поништени. Статистички подаци нису довољно дефинисани, у односу на оно због чега је бојкот организован, а то су високе цијене хране. Подаци пореских управа јесу конкретни, али није извршена сегментација, односно подјела на производе због којих је покренут бојкот, у односу на друге производе који се ријетко купују, али их некад морамо купити – објашњава за Српскаинфо економиста Зоран Павловић.

Према његовим ријечима, битно је да се нешто покренуло, да, како каже, није све мртво море.

– У неколико радњи сам видио да нема купаца у оном броју колико их буде иначе, и то је веома важно. Властима, наравно, највише одговара да никакве акције грађана не успију, односно, да људи остану овце које може да шиша ко како хоће – наглашава Павловић.

Додаје да, међутим, није добро да је бојкот одмах настављен.

– Припрема било које активности, наиме, мора бити озбиљна. А ово је спонтана активност која се десила у БиХ, по узору на Хрватску, а онда су кренуле и друге земље. Мислим да на челу организације морају бити удружења потрошача – на нивоу БиХ, ентитета, градова. Они треба да буду ти који ће да воде протесте – истиче Павловић.

Како каже, добро је да су трговински ланци видјели да код грађана постоји незадовољство.

– Чини ме срећним да су се људи потпуно самостално покренули, да овдје нема ни позиције, ни опозиције. Сад би удружења потрошача морали да дођу у први план. Надам се да ће схватити да морају да предузму руковођење протестима и бојкотима против високих цијена – поручује Павловић.

(Српскаинфо) Фото: индианретаилер