Егић: Добри мајстори, кувари и конобари нам одлазе

Угоститељски радници, занатлије и грађевинци већ увелико су дефицитарна радна снага у Репуиблици Српској. Одлазећи у туђе земље трбухом за крухом, на њихова мјеста долазе Непалци Индијци и други народи, док представници власти не ради ништа да спријече одлазак својих људи.  

Угоститељи из Хрватске  и Црне Горе већ увелико уговарају радне ангажмане са конобарима, куварима и другим угоститељским радницима из Републике Српске који  годинама тамо одлазе на сезонски рад, што доводи домаће угоситеље у проблем. То признаје и ресорни министар Данијел Егић.

"Ти људи који су добри мајстори, конобари и кувари су отишли у земље западне Европе гдје имају боље плате и услове за рад. Влада, моје министарсво и министарство привреде требамо да створимо добар амбијент да ти људи не одлазе. А, како и на који наћин, за то постоји низ мјера. Прије четири мјесеца смо почели интезивније да радимо на томе, од услова за рад до минималне плате. Послодавци траже долазак страних радника и то не смијемо дозволити", каже министар Егић.

На Јахорини гдје је зимска сезона у јеку, представници хотелијера тврде да је све теже наћи  радника, и ако је ријеч о дијелу  године када нема посла на приморју. 

Немања Вучетић из  Удружења хотелијера "Јахорина" каже да је ту ријеч о високим платама које зарађују на приморју.

"Али, морам да кажем да ту постоји и друга страна медаље, јер људи ту раде и без слободног дана и преко 10 сати, па тако када би радили и овдје у Републици Српској имали би већу плату. Ми све радимо како би задржали већи број људи. Радницима који долазе код нас на рад, обезбјеђен је и смјештај, и превоз од Пала до Јахорине и униформе. као и храна, тако да се трудимо да дигнемо све те неке услове и могу да се похвалим да се плате приближавају тим неким просјечним платама на приморју". 

И ако постоји велика потражања за угоститељским радницима  мали број младих бира ову професију.

"Требало би да се у 9.  разреду ученици који желе то да упишу довољно мотивишу да имају запослење након средње школе или студија гастрономије ако се за то одлуче. Нама је чак долазио и власник хотела из Неума који је био заинтересован да ученици иду и на праксу код њега, наравно и да остану ту да раде сезону, све би им то било плаћено, међутим ми немамо толико ученика колико има интерересаната", каже Борис Брајовић директор Средње школе "28. јун" Источно Ново Сарајево.

Дефицитарна занимања су и занатлије, па све чешће услуге које они нуде можемо добити од Турака, Индијаца, Непалаца и других народа који су дошли на рад у Српску, док наша квалификована радна снага ради далеко од куће.

Лазо Шишић, предсједник Коморе самосталних предузетника, каже да они тамо иду за бољом зарадом.

"Мора се наш занатлија признати, мора му се дати адекватна плата и није он више понижен као што је некад био, кад кажу, ма то је неки физички радник. За то су највише криви родитељи, јер кажу, ма нећеш ти сине мени бити керамичар, ти ћеш мени бити инжењер. А, не можемо ми сви бити ни инжењери ни доктори, свако треба да иде у ону грану гдје се осјећа најспособнијим", закључио је Шишић.

И ако су представници институција Српске свјесни да се добри радници морају добро платити уз поштовање свих права радника, не чине ништа да би их задржали. Подижу минималну плату, али на штету послодаваца јер им не пада на памет да смање порезе.

(БН) Фото: Профомедиа