Пленуми подсјећају на совјетску анархију и бољшевизам из 1917.

Читава та прича о пленумима подсећа на „совјете радника, војника и сељака“ у Русији у Петрограду октобра и новембра месеца 1917. године. Исто су тако под кринком „директне демократије“ гласни и агресивни бољшевици преузели власт. После њиховог преузимања власти дошло је до формирања преких судова, масовних убистава свих оних који су против новоосноване власти, њихово насиље изазвало је револт друге стране па је наступио вишегодишњи грађански рат, после тога су милиони умирали од глади.

"Након вишемесечних блокада факултета од стране студентских пленума, на сцену ступа нешто ново – 'пленум грађана'. Још један производ стварног организатора протеста који се крију дубоко у сенци и одатле руководе подривањем како државе Србије, тако и друштва у целини.

Пленум као институцију не познају ни Устав ни закони. То је самопроглашено тело, не свих студената и професора појединачних факултета, него оне гласне и агресивне групе, која иако у мањини своје мишљење намеће свима. Причају они празне приче о томе како је то облик 'најдиректније демократије', али о тој и таквој демократији могу сведочити сви они који су се усудили да јавно критикују рад пленума, посебно студент медицине са просеком 10.0 Милош Павловић, на којег се та „демократска“ маса посебно острвила јер се усудио да разобличи њихово лицемерје, рекао је савјетник предсједника Србије Адам Шукало.

Пленуми су од факултета направили сметљишта, спаваонице, све оно што факултет није. Да ли то од данас чека и градове широм Србије? Ако посматрамо ефекте на микро плану, није тешко замислити како ће то изгледати на макро плану.

Читава та прича о пленумима подсећа на „совјете радника, војника и сељака“ у Русији у Петрограду октобра и новембра месеца 1917. године. Исто су тако под кринком „директне демократије“ гласни и агресивни бољшевици преузели власт. После њиховог преузимања власти дошло је до формирања преких судова, масовних убистава свих оних који су против новоосноване власти, њихово насиље изазвало је револт друге стране па је наступио вишегодишњи грађански рат, после тога су милиони умирали од глади.

Свака власт има мана. Свака власт има простора да се поправља. Али и најгора власт изабрана стварним демократским путем на изборима је боља од било какве власти изборене на улици од стране самопроглашених тела. Тако се не ствара систем. Тако се прави анархија.  

Да сведочимо анархији и лицемерју говори и чињеница да се на три месеца од трагедије, уместо поклањања жртвама праве журке, доводе трубачи, окрећу прасићи на ражњу, пева, свира, плеше. То нити је у духу народа коме припадамо, нити у духу вере коју исповедамо.

Скупове подршке пленумима одржали су и у Сплиту и Загребу. Данас као жале за погинулима у Новом Саду, а у августу ће здушно уз Томпсона прослављати „обљетницу“ олује. На једном транспаренту, којег су дали детету у руке, направљена је игра слова тако да се јасно ишчитава позната усташка песма „Суде ми“. Ако некада и посумњате у своје ставове и поступке, добро погледајте ко их одобрава и јасно ћете знати да ли сте на правом путу или ходите странпутицом. Ваше акције против државе Србије и читавог друштва одобравају осведочени србомрсци попут Наташе Кандић, Динка Грухоњића, Драган Бурсаћ, Аида Ћоровић, Ненад Чанак...Већ се у извештајима страних медија спомиње и „војвођански језик“.

На челу протеста, првих седмица, налазили су се опозициони политичари. Кад су налогодавци видели да су њихове методе безуспешне, прешло се на студенте и пленуме, јер по природи већина осећа емпатију према младим људима. Након неколико седмица у „илегали“ поново су опозициони политичари на протестима. Сад опет они преузимају. Сви захтеви су испуњени. Поступци су покренути. Одговорни у притвору. Зашто изостаје дијалог са представницима власти? Изостаје јер им циљ није власт. Њихов једини циљ је Србија!

Отаџбина је под нападом. Отаџбина нас треба. Отаџбина треба своје хероје. Милош Павловић са почетка текста је већ постао један од њих. Свако од нас треба да се запита да ли жели да буде Милош Павловић и да помогне отаџбини или да буде Динко Грухоњић да је вуче у амбис. Између Милоша и Динка, бирам Милоша", наводи се у тексту.

(Новости) Фото: Новости