Зашто легендарни Праја није хтио да игра у НБА лиги?

Праја је био један од играча из Европе за којег су се интересовали и поједини НБА тимови. 

Дражен Далипагић остаће упамћен као један од најбољих кошаркаша у историји Партизана.

Чувени Праја преминуо је у 73. години живота, а иза себе имао богату кошаркашку каријеру. 

Наравно да сви Прају највише памте и сјећају се док је играо за Партизан, гдје је у тандему са Драганом Кићановићем чинио један од најбољих тандема у историји клуба. 

Далипагић је рођен и одрастао у Мостару, гдје га је на једној утакмици примијетио Ранко Жеравица који га је 1971. године довео у Партизан. 

Међутим он тада није постао играч Партизана, већ је одлучио да оде у Југопластику, јер је била ближа Мостару, а за црно-бијеле ће играти када буде заиграо у најјачој лиги у Југославији.  

Али наредне године Партизанов функционер Ђорђе Чоловић је обећао да Далипагићу да се прави тим за будућност, па је Дражен одлучио да дође у црно-бијеле. 

То га је коштало шестомјесечне суспензије од стране Кошаркашког савеза БиХ, због чега је Далипагић пропустио почетак сезоне. 

Своју прву званичну утакмицу у дресу Партизана је играо против Задра и постигао је свега шест поена, да би пред домаћим навијаћима дебитовао против Локомотиве из Загреба је постигао 21 поен.  

Само годину дана касније у тим је стигао и Драган Кићановић, док је са њим Далипагић освојио своју прву титулу у сезони 1975/76. 

Све до 1982. године Праја је одиграо десет сезоне у Партизану, укупно је одиграо 305 утакмица, и дан данас је са просјеком од 33,7 поена најбољи стријелац у историји црно-бијелих. 

Са Партизаном је освојио двије титуле првака државе као и два Купа Радивоја Кораћа. 

Послије каријере у Београду отишао је у Венецију, потом Удине и Верону. Три пута је био најбољи стријелац тамошњег шампионата, док је на утакмици против Виртуса када је играо за Верону убацио 70 поена. 

У сезони 1982/83 носио је дрес Реал Мадирда, али је за краљевски клуб играо само у Евролиги, да би у својој на наговор свог великог пријатеља Дражена Далипагића прешао у Црвену звезду.  

Иако је имао 40 година у сезону 1990/91 у дресу црвено-бијелих успио је да укупно постигне 321 поен. 

Праја је био један од играча из Европе за којег су се интересовали и поједини НБА тимови. 

Али је од наступа за Бостон Селтикси у чијем кампу је био најбољи играч. 

Ипак је одлучио да одустане од НБА лиге највише због неслагања са ФИБОМ и због чега не би могао да игра за репрезентацију Југославије. 

Што се тиче репрезентације одиграо је 246 утакмица и са националним тимом је освојио много медаља. 

Злато је освојио на Олимпијади у Москви 1980. године, као и на Свјетском првенству у Манили, гдје је проглашен за најбољег играча. 

Сребро је имао у Монтреалу 1976. и на Свјетском у Порторику и на првенству Европе 1981. године. 

Трећи је био на Мундобаскету у Колумбији наредне године. 

Носио је заставу Југославије на Олимпијским играма 1984. године у Лос Анђелесу, а 1977. године је понио титлулу најбољег играча у Европи.

Године 1978 постао је најбољи играч Југославије. 

Послије играчке каријере упливао је у тренерске воде, гдје је водио италијанску Горицу, МЗТ Скопље и Астра Банку из Београда. 

У јануару 2005. године постао је члан Куће славних у Спрингфилду. 

Одликован је Орденом Немање ИИ степена, а на иницијатицву Педра Фернандеза који је био тренер Реала отворена је кућа славних гдје су постали чланови Ранко Жеравица, Борислав Станковић и Дражен Далипагић.

(Б92) фото: архива