Занимљиве чињенице о Гренланду: Зашто Трамп нуди милијарде?

Новоизабрани предсједник САД-а Доналд Трамп је у претходних мјесец дана интензивно заговарао куповину највећег острва на свијету Гренланда, који се формално налази под контролом Данске.

Из Копенхагена је, наравно, одмах стигао негативан одговор, а сличне поруке су послане и из Нуука, главног града Гренланда. Тако је почела прва у низу међународних "тракавица" у коју ће бити укључен Трамп као предсједник САД-а.

Ипак, стављање Гренланда у међународни фокус је скренуло пажњу и на сам живот на овом острву, који се може описати као суров и тежак. То сугеришу и бројке које кажу да грађани Гренланда имају проблеме које ће рјешавати било који "власник" овог простора, било да је ријеч о Данској, САД-у или независној влади у Нууку.

Депресија и алкохолизам

Као и велики број држава и територија које су блиске Сјеверном полу, Гренланд има проблем с високом стопом депресије међу својим становницима.

До депресије и, нажалост, високе стопе самоубистава међу становницима овог острва долази због изразито ниских температура те чињенице да у једном дијелу године дневног свјетла буде и по мање од шест сати.

Ово са собом носи проблеме, а бројни грађани Гренланда се у овим условима ослањају на алкохол. Стопа конзумације алкохола по глави становника је највећа на свијету, а Гренланд је, према статистичким подацима, свјетски лидер и у стопи самоубистава.

Поред тога, Гренланд има проблем и са високом стопом убистава и насиља у породици, које такођер, према процјенама, долази с суровом реалношћу живота на овом острву. У то све се може убројити и дјеломична социјална изолација, будући да у овим условима постоје одређена насеља с малим бројем становника који су, мање више, изоловани од остатка свијета.

Истиче се и проблем високе цијене некретнина. У главном граду Нууку тренутно више од 2.000 особа чека на додјелу државних станова, а ово је релативно велика бројка у односу на укупну популацију отока.

Неограничен потенцијал у рудама, али с великом цијеном

Такође, економија Гренланда је изразито лимитирана, барем док се не крене у већу експлоатацију масовних рудних богатстава. Тренутно, 98 посто економске активности Гренланда је у рибарству, а острво зависи од 600 милиона долара колико годишње добија из Данске.

Рударство је, ипак, потенцијал којег је, између осталих, препознао и Доналд Трамп, а пуну вриједност суштински нико још не зна са сигурношћу.

На ивицама Гренланда налазе се рудна богатства попут ријетких метала, депозити урана те резерве нафте и природног гаса.

Међутим, доћи до овог богатства не значи само "одузети", односно откупити Гренланд од Данске, већ и добити међународни легитимитет.

Другим ријечима, државе попут Русије и Кине неће лагано прихватити да њихов највећи ривал само преузме овако важан дио свијета.

"Проклетство" геостратешког положаја

Бројни стручњаци за међународне односе и геополитику сматрају да ће се у будућности водити огромна борба за ресурсе у близини оба пола, а ако би САД успоставила контролу над Гренландом, то би јој дало огромну геостратешку предност у неком будућем сукобу.

Wасхингтон с Гренландом не би само добио контролу над ресурсима, већ и контролу над рутама у Арктичком океану, чији геополитички положај би могао бити значајно већи у будућности.

На крају, вриједи истаћи и да Гренланд има 55.000 становника који су још 2008. године гласали за више суверенитета, а данас се чак говори о потенцијалној независности од Данске.

Они би могли постати жртве "проклетства" геостратешког положаја, односно колатерална штета глобалне геополитичке игре.

Шта носи будућност?

Постоји неколико опција које би се могле десити у ближој, али и даљој, будућности.

Најизгледнија опција је сазивање референдума за независност, што поједини политичари с Гренланда већ желе. Тиме би добили значајне слободе и ријешили се "окова" из Данске, али би преузели одговорност за низ ствари, попут рјешавања проблема грађана овог оствра, али и регулисања односа са САД-ом.

Могуће је и да ће се одржати статус qуо, којим би Гренланђани имали добар дио суверенитета, али би и даље били под контролом Копенхагена.

Најмање изгледна опција је америчка куповина острва, а поједини стручњаци из САД-а сугеришу да би цијена била у региону 50 милијарди долара, што не укључује потенцијалне геополитичке импликације овог потеза.

Ипак, у фокус треба ставити елементарне проблеме грађана Гренланда. Док су стратешке и политичке "игре" први интерес Данске и САД-а, неко ће морати да преузме одговорност и ријеши барем оне проблеме који се не тичу суровости живота у овом дијелу свијета.

(Клиx) Фото: Схуттерстоцк/Ребецца Нобле / Геттy имагес / Профимедиа