Седам Путинових услова за разговор о окончању рата у Украјини

Русија ће захтијевати да Украјина драстично смањи војне везе с НАТО савезом и постане неутрална држава с ограниченом војском у било каквим преговорима с новим америчким предсједником Доналдом Трампом, извјештавају амерички медији.

Све увјеренији да има предност на бојном пољу у Украјини, руски предсједник Владимир Путин одлучан је постићи свој циљ да Кијев никада не постане члан Сјеверноатлантског савеза (НАТО) и да се поставе ограничења на његову војну способност.

Став Кремља је да, иако поједине чланице НАТО-а могу наставити слати оружје Украјини у оквиру билатералних сигурносних споразума, ниједно од тих оружја не би смјело бити кориштено против Русије или за поновно заузимање територија, пише Блоомберг.

Ови строги почетни захтјеви готово сигурно ће бити неприхватљиви за украјинске лидере док се рат приближава трећој години. Став руског лидера такође је у супротности с Трамповом изјавом да жели што прије окончати сукоб, а могао би бити осмишљен како би Москви дао маневарски простор за преговоре. У међувремену, руски напредак на истоку Украјине је спор и остварен је уз велике губитке.

Воде се ограничени разговори

Украјина и Русија одржавају ограничене разговоре у Катару о правилима заштите нуклеарних објеката од напада.

Украјински званичници упознати с разговорима истакли су да су једини преговори између Кијева и Москве тренутно ограничени на размјену заробљеника и враћање депортоване дјеце.

Руски услови такође укључују задржавање барем де фацто контроле над готово 20 посто територија Украјине који Русија држи, укључујући полуоток Крим, који је анексиран 2014. године, иако је Москва отворена за неке територијалне размјене.

Трамп је прошле седмице изјавио да се планира састанак са Путином, иако је портпарол Кремља Дмитриј Песков у понедјељак рекао да још нису направљене значајне припреме за разговоре. Никакви преговори за окончање сукоба још нису почели.

Украјински предсједник Володимир Зеленски у новембру је дјеловао блаже по питању могућег прекида ватре док Русија још увијек окупира територију, рекавши да би се Кијев требао ослонити на дипломатију како би повратио земље које је заузела Москва.

Иако нови амерички лидер и његови кључни савјетници не показују велики ентузијазам за обавезујуће сигурносне гаранције Украјини, посебно кроз чланство у НАТО-у, неки из Трамповог табора подржали су пружање подршке Кијеву ако се укључи у дипломатију како би преговарао из позиције снаге.

Земља је од фебруара 2022. године, када су руске трупе прешле границу, добила десетине милијарди долара војне помоћи из САД-а и Европе.

Највећа забринутост Украјине је да би прекид борби омогућио Русији да се прегрупише и поновно нападне, због чега Кијев каже да му је потребно западно оружје и довољно јака војска.

Неутрална и безопасна Украјина

Украјина "треба бити неутрална, безопасна и ни под којим околностима не смије бити испостава НАТО-а или САД-а Треба имати малу војску, довољну да штити границе Украјине од избјеглица и обавља полицијске функције, али не довољно велику да се бори против Русије", рекао је прошлог мјесеца у интервјуу руски националистички тајкун и савезник Кремља Константин Малофејев.

Неутрални статус требао би бити уврштен у украјински устав, рекао је Малофејев у Москви.

Прије нешто више од годину дана, Путин је преко не директних канала пренио високим америчким званичницима да би потенцијално могао размотрити одустајање од инсистирања на неутралном статусу Украјине, па чак и од противљења евентуалном чланству у НАТО-у, рекли су тада два извора блиска Кремљу. Путин је стално користио пријетњу украјинског уласка у НАТО као кључни разлог за своју инвазију, а извјештај о могућем испитивању терена наишао је на скептицизам у САД-у.

Од тада, војна ситуација Русије се побољшала док напредује на фронту на истоку Украјине. То је охрабрило Путина да заузме чвршћи став.

Наравно, Украјина и даље држи територију у руској Курској области након изненадног упада прошле године, што би могао бити преговарачки адут ако га Кијев успије задржати, а САД је у петак најавио најопсежније и најагресивније санкције на руску трговину нафтом до сада.

Минимални захтјеви Русије су неутрална Украјина, заустављање даљег ширења НАТО-а у постсовјетским државама и строга ограничења величине украјинске војске, према Павлу Данилину, политичком аналитичару који сарађује с Кремљом.

Путин је рекао да би сваки мировни споразум требао бити заснован на такозваним Истанбулским споразумима. Према најновијем нацрту тог документа из прољећа 2022. године, забранили би се страни војници у Украјини, заједничке вјежбе и чланство Кијева у било којем спољном војном савезу, рекао је руски лидер у јуну.

Амерички медији прошле године су објавили детаље из докумената који су прецизирали да страно оружје не би смјело улазити у Украјину, укључујући пројектиле. Двије стране се нису сложиле око одређених тачака, укључујући ограничења украјинских оружаних снага, објавиле су публикације.

Русија је инсистирала на ограничењу украјинских оружаних снага на 85.000 људи и 342 тенка те на ограничењу домета украјинских пројектила на 40 километара, док је Украјина жељела војску од 250.000 војника и 800 тенкова те домет пројектила од 280 километара.

Двије земље такође се нису могле договорити о сигурносним гаранцијама које би Украјина добила — вјероватно кључном елементу било каквих будућих преговора.

(КЛиx/Блоомберг Фото: Тањуг/Спутник, Кремлин Поол Пхото виа АП/Микхаил Метзел