Стварна намјера или бацање прашине у очи: Шта је са најављеном контролом рада јавних предузећа?

Број запослених, плате, инвестирање, одговорност…

Ово ће, како је крајем 2024. године најавио Радован Вишковић, предсједник Владе Републике Српске, бити детаљно наведено у извјештају јединице за надзор при његовом кабинету, а у вези са контролом рада 20 највећих јавних предузећа у Српској.

Нико, обећао је Вишковић, неће бити поштеђен уколико се утврди да постоје било какве злоупотребе у раду, а на те наводе они који се годинама баве овом тематиком сматрају да се ради о "бацању прашине у очи".

Ипак, треба подсјетити да је Вишковић приликом приче о овој теми и сам признао да постоје бројне злоупотребе у раду највећих предузећа. Прво се премијер пожалио на то да су појединци у јавним предузећима "скупљали изборне гласове или запошљавали због личног интереса, те да има примјера гдје је било неконтролисаног запошљавања".

Вишковић је у навођењу примјера рекао да у ЕРС тренутно има више од 10.000 запослених, а да их је прије десет и више година било скоро дупло мање.

Примало се, додао је, без одлуке Владе Републике Српске, која је то, подсјетио је, забранила, због чега је дио директора смијењен. Најавио је да се неће стати ни са кривичним пријавама, попут оних у "Шумама Српске", чак 22, када је смијењено и седам директора.

Али, премијера ћемо подсјетити да је, упркос томе, дио смијењених и даље у "Шумама".

Подсјетићемо га, али и сачекати да каже јавности колико је дужно тих 20 јавних предузећа.

Годинама се чека да се извјештаји о раду највећих предузећа нађу у НС Републике Српске, али се то у великој мјери избјегава, због чега опозиција сумња да ће то јавност и дочекати.

"Премијер Вишковић је 2021. најавио увођење те централне јединице за надзор над јавним предузећима, а ево четири године касније немамо никакве детаље шта су они урадили. Јавна предузећа су највећи губиташи, служе за јавно запошљавање подобних", наводи Мирјана Орашанин, предсједник Одбора за ревизију НС Републике Српске (СДС).

Сматра да Влада Републике Српске, и због буџета и због свог опстанка, мора покренути питање одговорности у јавним предузећима.

"Влада Републике Српске је планирала да им у 2024. јавна предузећа уплате 100 милиона КМ прихода од дивиденди у буџет, па су ребалансом то смањили на 14,5 милиона КМ. Дакле, јавна предузећа су уплатила 85,5 милиона КМ мање од планираних. А за 2025. буџетом је планирано само 30 милиона КМ тих прихода", казала је Орашанинова.

Срђан Мазалица, члан Одбора за ревизију (СНСД), сматра да би о тематици јавних предузећа требало да се поведе расправа у Народној скупштини.

"Мислим да је ту потребно издвојити и одређено вријеме, али и направити неки коалициони договор са партнерима, као и са осталим странкама, потрудити се да ниједно јавно предузеће не буде, да кажем, феудална својина једне странке, да тамо именујемо најквалитетније људе и да однос Владе Републике Српске и НС Републике Српске  према том предузећу буде такав да нема повлаштених предузећа.

То је циљ важан за стабилизацију буџета Републике Српске, да бисмо добили више средстава од дивиденде, а не да буду губиташи па да им се мора грантовима помагати из буџета. На то је, сигуран сам, и премијер мислио", нагласио је Мазалица.

Ипак, има оних који сматрају да је Вишковићева прича популистичка.

"Осамнаест година је ова власт, предвођена СНСД-ом, имала времена да промијени стање у јавним предузећима и није то урадила. Вишковић најављује да ће јединица за надзор то провјерити, па шта је радио протеклих шест година. Да ли то значи да он не вјерује својим министрима у чијем опису посла је да прате та питања. Зашто није смијенио све директоре, а ако не смије, зашто онда није промијенио састав Владе, а ако ни то не може, зашто онда није поднио оставку", пита Синиша Вукелић, главни уредник портала "Цапитал", те додаје:

"Ово је само бацање прашине у очи."

Предраг Млинаревић, економиста, ипак је заговорник става да треба сачекати да се достави обећана анализа.

"Уколико буде темељна и установи све слабости у управљању јавним предузећима, биће лакше утврдити одговорност. Поред утврђивања одговорности за пропусте, важно је да се направи план консолидације и да се новоименована руководства оцјењују спрам нивоа њихове реализације. То је на крају и најважније, с обзиром на то да већи дио јавних предузећа има статус монополиста и све цехове нестручног управљања плаћају грађани посредством виших цијена или пореза", рекао је Млинаревић.

(Независне) Фото: Илустрација/ YИФАНГ НИЕ/Схуттерстоцк