Ево како се правилно „убацује“ новчић у чесницу

Чесница је неизоставан део празничног доручка у српској традицији.

На Божић, пре изласка сунца, домаћица меси чесницу. Од белог брашна, са „неначетом водом“ и машћу, без квасца, развлачи тесто на танке листове непарног броја, ставља у њега метални новац и слаже га у тепсију.

Чесница се припрема у чистој одећи, а понегде и у најсвечанијој кошуљи украшеној златним нитима. Предања кажу, да је раније у Војводини био обичај, док би домаћица уз пламен свеће месила чесницу, укућани певали „Рождество твоје…“.

Припрему прате разна правила и обреди. Обичај је да се у тесто за чесницу стави новчић, а у зависности од локалних обичаја и неки други ситни предмети.

Пара се убацује у тренутку када се тесто већ замеси, па онда, након убацивања још мало „домеси“, како ни домаћица не би знала где је отишао новчић.

Чесница се на почетку божићног ручка окрене три пута с лева на десно, након чега је чланови породице разломе међу собом. Верује се да ће особа која нађе новчић у свом комаду хлеба бити посебно срећне руке у наредној години.

Чесница се ломи тако да свако од укућана узме део, а један део се остави за „кућу“. Уколико нико од присутних не добије пару, већ она остане у последњем парчету намењеном за „кућу“, значи да ће сви у кући имати срећу, здравље и благостање током целе године.

Занимљиво је и да се новчић може откупити – уколико неко нађе пару, а жели да је „прода“ неком другом како би му уступио своју срећу, то може да учини у замену за нешто око чега се договоре. Ипак, многи се слажу да је најлепше задржати новчић.

У неким срединама се раније новчић лепио за плафон уз помоћ мало теста, како би остао у кући и штитио све укућане, међутим, то је с временом престало да се практикује из разумљивих разлога.

Данас најчешће они који су били срећне руке, чувају пару у новчанику или негде на сигурном, како би их увек пратила срећа.

У Војводини се чесница прави у облику слатког колача. Као основа користе се танке коре, као за гибаницу. Некада су их домаћице развлачиле по кући.

Од њих се чесница припрема постављањем кора у листовима са надевом од меда, шећера и ораха. Понегде су се ко надев могли наћи и мак, суво грожђе и ситно воће.

Поступак је сличан припремању баклаве, само што је војвођанска чесница сува. Током припреме убацује се дукат или вредан метални новчић у неки од средишњих слојева. Оваква чесница се обично не ломи, већ се сече и раздељује укућанима.

Чесница се у неким крајевима употребљавала чак и за гатање. У Босни су правили засеке на горњој површини теста спремног за печење и стављали у њих семена разних усева. Што би се више неки засек надигао током печења, то би принос тог усева требало да буде обилатији у наредној години.

У Јадру су гатали по жеравицама од бадњака које су стављали на чесницу, наменивши их појединачно разним врстама жита и стоке. Веровали су да ће бити највише онога чија жеравица најдуже сија и на којој остане највише пепела.

Да би жито обилато родило, негде су на чесницу стављали посуду напињену житом.

(Телеграф) Фото: Милена Анђела, Профимедиа