Бадњи дан и Божић заједно славе већ пола вијека (ВИДЕО)

Како би одабрао најлепши бадњак он бира најлепше церово дрво, напомињући да се никако не додирује голим рукама већ у рукавицамаРатомир и Злата из Лепосавића су више од педесет година заједно, а Божићне празнике сваке године обележавају по традицији, у кругу породице и по обичајима како су то радили и њихови преци. Друштво им праве и њихови љубимци, две мачке.

Како се ближе највећи православни празници они, одевени у српску изворну народну ношњу, почињу припреме како би се скромно и традиционално испоштовали Бадњи дан и Божић. Кажу и да су већина чланова у њиховој породици музикални, па се из куће за празнике може чути звук гусала и стара изворна песма.

Домаћин Ратомир Вукашиновић каже за Косово онлајн да је Бадњи дан најлепши када има снега, што је права симболика обележавања празника.

„Бадњи дан је претеча Божића, за Бадњи дан се обично порани ујутру рано, док се не појави сунце, јер кад се појави сунце, значи светлост превладава лепотом дана. Међутим, ова година је без снега, тако да мало је необично, јер обично за Божић падне снег и направи дан за славље. Ујутру се порани и одабере се место где ће бадњаци да се секу. У мом селу, Тврђен се зове, моја породица од када ја памтим, а доста дуго памтим, већ сам ушо у девету деценију, ми смо увек секли три бадњака. Многи се питају зашто баш три, па има ту симболике“, каже Вукашиновић.

Присећа се како су некада на селу вредни домаћини обележавали Бадњи дан.

„Некада народ се углавном бавио пољопривредом, а главно превозно средство је било запрега волијска тако да је сваки човек имао кола и волове. Три бадњака сечем, а то је асоцијација на три вола, два вола вуку запрегу, а ако је неки велики терет па не могу њих два да извуку тај терет онда се упрегне и трећи во, што симболику даје да су десни бадњак, леви бадњак и средњи бадњак, значи десни во, леви во и средњи који се упреже ако терет не могу да извуку оба два“, додаје Вукашиновић.

Како би одабрао најлепши бадњак он бира најлепше церово дрво, напомињући да се никако не додирује голим рукама већ у рукавицама.

„Ја сам поранио јутрос и исеко сам бадњаке ту недалеко од куће. Нашао сам у једном малом простору сва три бадњака и исекао. Први бадњак кад сам почео да сечем ја сам се прекрстио и помолио се господу Богу и рекао нека ми је срећан десни бадњак и први ивер што је опао после трећег засека ја сам њега ставио у торбу. То сам све радио са рукавицама јер се бадњаци секу у рукавицама, не сме да се додирне бадњак голим рукама, по традицији и ја сам се тога и придржавао јутрос“, истиче Вукашиновић.

Исечене бадњаке посипа пшеницом оставља хлеб и со на самом месту где је пресечен и бадњаке односи пред кућу, каже да је важно прекрстити се и пољубити бадње дрво.

„Када сам исекао први бадњак ја сам из торбе извадио погачу, пшеницу, ракију, а све то асоцијације да буде домаћинство богато. Прекрстио сам се, помолио се богу честитао дешњака и ставио мало жита, направио сам крст са тим житом и ставио сам парче погаче коју је супруга умесила. Онда сам исеко други односно леви бадњак, па средњи фино их средио и ставио по мало парче хлеба на пањ који је остао где су били бадњаци и онда сам кренуо кући, дошао кући и ставио испред куће уза зид тако да до самог мрака бадњаци стоје постављени и сва чељад преко дана честитају бадњак и пољубе или ако дође неки гост исто тако, али нико не дира бадњаке голим рукама већ рукавицом“, додао је Вукашиновић.

Његова супруга тога јутра припрема посну гозбу уз коју се увече слави и припрема како би се дочекао Божић.

„За Бадњи дан спрема се погача обавезно, пуњена паприка, купусник и риба и то се понесе ко иде да сече бадњак и ракију и пшеницу и иде у бадњаке. Раније смо уносили сламу, после тога неке душеке смо стављали на поду, а сада смо старији и вероватно други старији не можемо ту да се сагињемо већ на сточић мали увече спремимо све да буде посно. Спремимо купусник, пуњену паприку, кромпир салата, воће, кестен, нема Божића без кестена.

Домаћин исече бадњак на мале парчиће што може да се стави у шпорет, стави испред врата и већ предвече када смо завршили све припреме и када више нико неће да долази у кућу онда домаћин унесе бадњак и уноси у кућу, а домаћица узме пшеницу и баца на домаћина и каже "Добро дошо Бадњаче" и тај бадњак се ставља у шпорет, три бадњака се уносе, након чега седнемо за сто, запалимо свећу, окадимо се, ту је и погача она што је спремљена која се сече сутра дан кад ас подиже слава.Моје унуке, једна унука дође па са бабом баца жито када уносе бадњак, а друга унука са дедом носи бадњак на раме и уноси у кућу“, каже Злата Вукашиновић.

Ратомир се надовезује и прича о обичајима уношења бадњака у кућу.

„Увече када сам са унуком унео бадњак, честитамо Божић, уочи Божића. Ујутру кад устанемо чекамо полазника или положајника како већ неко назива. Мој положајник је моја унука, сада не само унука него и две праунуке и зет. Оне дођу заврши се оно по обичају, отворе се врата до шпорета онда нас са житом дочека домаћица, баца жито честитају Срећан Божић узима бадњак проџара у шпорет и онда тамо говори "Колико искрица толико парица, колико жишки толико оваца набраја све, толико чељад"...

Полазник стави пару, метални новац стави и онда на бадњак има и со преко кога се из љубимо честитамо Божић једни другима, прекрстимо се, окадимос седамо за сто и мезимо. Сад је већ постављена храна која више није посна него мрсна“, рекао је Вукашиновић.

За разлику од Бадњег дана, за Божић се износи и припрема најлепша масна храна, а домаћица Злата за полазника и окупљене тога дана улепшава погачу разним симболикама.

„За Божић се спрема све масно, ту мора да има и печење, некад и кокошку испечено, некада свињско, углавном мора да има нешто меснато, обавезно мора да има суво месо, вешаљка и то први да се поједе, колачи, салата и свашта нешто спремамо и воће шта остане. Неко спрема погачу, а неко питу и ту стављају паре, гранчицу од дрена да деца буду здрава и домаћини, затим багрем да се граме за момке и девојке све се то ставља у погачу. Ја на пример стављам питу, од моје мајке сам наследила то све поставим то у питу. После тога дигнемо славу, ручамо и да видимо шта ће ко да добије и свако испред себе узима парче, гледамо дал је ко извукао за здравље, паре или шта друго“, прича Злата Вукашиновић.

Како имају пуну кућу деце, унучића и параунучића каже да на дан Божића воли и да нешто одсвира на гуслама уз песму, а када то није у могућности онда им рецитује песме посвећене том дану.

„Касније се мало покупимо око десет сати, углавном дође син, снајка покупимо се дигнемо славу господамо и све како иде за праву славу. Ја узмем и гусле па одпевам песму: Нема дана без очнога вида, нити праве славе без Божића, славио сам Божић у Витлејем, славио га у Атонску гору, славио га у Свето Кијево. Око огња слама разастрта, укрштени на огњу бадњаци, а што ми се највише допада, што све могу лепо да поздравим“, каже Ратомир Вукашиновић.

Како су обоје музикални и учесници многих традиционалних манифестација, Злата зна и да запева старе изворне песме које је учила од својих родитеља.

„Кад дигнемо славу и после ручка и запевамо, наша породица сви смо музикални, сви певамо па могу и ја да отпевам једну песму па како буде“, каже Злата.

(Курир/Косово Онлине) Фото: Косово онлине