ИФИМЕС: Аутократизам Пленковића доводи до реизбора Милановића

Након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, кандидат ХДЗ-а за председника Хрватске Драган Приморац је изгубио сваку шансу да победи на предстојећим изборима, сматрају аналитичари Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане.  

 Због скорашње промене америчке спољне политике, аналитичари сматрају да је хрватски премијер Андреј Пленковић одмах по избору Трампа морао да одустане и повуче се изборне кампање.  

Аналитичари истичу да Приморац до краја кампање није успео да изађе из сенке Пленковића, па га већинска хрватска јавност и не перципира као стварног председничког кандидата него као алтернативно име за стварног председничког кандидата Андреја Пленковића.

"Поред наведеног, Пленковић је свесно изабрао просечног председничког кандидата за којег је оценио да не може победити (Зорана) Милановића. Чак када би га Приморац и победио за Пленковића је важно да га не може угрозити у ХДЗ-у, нити у лидерству", наводи се у анализи ИФИМЕС-а уочи председничких избора у Хрватској у недељу, 29. децембра. 

Чланство ХДЗ је незадовољно, указали су аналитичари, посебно тзв. интелектуални део, који сматра да је било низ квалитетнијих и комплетнијих кандидата, који су могли победити Милановића, али да је Пленковић жртвовао ХДЗ за свој будући лични интерес.

Оцене су, да ће самољубивост и аутократизам Пленковића довести до нове победе односно реизбора Милановића.

Истраживања јавног мнења показују, да ће Милановић у првом кругу избора освојити више од трећине гласова и очекује се други круг председничких избора 12. јануара наредне године.

За разлику од Приморца, остали председнички кандидати су и пре почетка изборне кампање били свесни да немају шансе за победу, а у њој су учествовали из различитих разлога, сматрају аналитичари ИФИМЕС-а.

Уз подсећање да је Хрватска била последња земља која је ушла у ЕУ, очекивања су, кажу, да буде искрени партнер свим земљама Западног Балкана што се у пракси није десило.

Министарка спољних и европских послова Словеније Тања Фајон најавила је, да су Словенија и Немачка припремиле нон-пејпер, којим ће бити предвиђено да у претприступном процесу са ЕУ нема могућности стављања вета и блокаде због нерешених билатералних питања са суседним државама.

Аналитичари сматрају, да је нови нон-пејпер последица негативне и често штетне улоге Хрватске у региону, посебно према БиХ, Црној Гори и Србији и да је ЕУ свесна те чињенице и због тога најновији нон-пејпер треба да елиминише штетне последице хрватског деловања у региону Западног Балкана, јер Хрватска своје чланство у ЕУ често злоупотребљава за решавање билатералних питања.

Слично се, наводи се у анализи, према Северној Македонији понаша Бугарска.

"Новим нон-пејпером ће се елиминисати могућности стављања вета и блокаде суседа због нерешених билатералних питања. Биће потребно увести могућност квалификованог већинског гласања (QМВ) приликом одлучивања у самом процесу придруживања унутар ЕУ, да би се избегле опструкције појединих постојећих чланица ЕУ у процесу придруживања држава кандидата за чланство у ЕУ.  

У анализи се појашњава да крајност хрватског политичког простора представљају две политичке странке - ХДЗ и СДП.  Хрватска демократска заједница (ХДЗ) своју идеологију заснива на антикомунизму и процесу осамостаљивања, као и тзв. "српској опасности у Хрватској".

Комунизма више нема, процес осамостаљивања је завршен 1991.године, а Срби су постали фактор стабилности и тест за хрватску демократију, тврде аналитичари.  Наводе, између осталог, да ХДЗ очито покушава резултате осамостаљивања приписати искључиво себи, игноришући чињеницу, да је оно било последица жеље хрватског народа за самосталном и независном државом и историјских међународних околности и контекста – пре свега пада Берлинског зида.

"ХДЗ се мора декриминализовати и ослободити идеализовања Фрање Туђмана. Иако је Хрватска самостална и независна држава ХДЗ још увек „покушава“ пронаћи непријатеља у Србима, југоносталгичарима, а последњих неколико година у тзв. муслиманској претњи и опасности не само Хрватској него и Европи. Пројектовање наводних опасности постао је начин политичког преживљавања", наводи се у анализи ИФИМЕС-а и додаје:

"У последњој деценији наглашава се идентитет ХДЗ-а као хршћанске странке иако је ХДЗ конципиран као свенародни покрет без одреднице хршћански. Најновији пример је упозоравање на тзв. мађарску (Орбанову) опасност која долази од стране потпредседника владе и министра одбране Ивана Анушића. Стална тема у хрватској политици је председник Србије Александар Вучић и Србија. Чак је председничка кандидаткиња Ивана Кекин изјавила, да је стратешки интерес Хрватске свргавање Вучића са власти, док је присутна и већинска јавна подршка протестима у Србији".

С друге странке Социјалдемократска партија Хрватске (СДП) је наследница бившег Савеза комуниста Хрватске. Странка се дуже време налази у кризи, јер се у периоду транзиције није успела трансформирати у модерну политичку странку левице, него је још увек оптерећена рецидивима прошлости. Хрватској и државама регије потребне су снажне социјалдемократске странке али не као садашњи СДП Хрватске, наводи се у анализи ИФИМЕС-а.

ХДЗ и СДП су, истиче се, два радикална примера на хрватској политичкој сцени, који највише профитирају од идеолошког конфликта, који разара Хрватску и онемогућава оздрављење хрватског друштва и да држава профункционише у пуном капацитету.

"Развој хрватског друштва је праћен бројним девијацијама и не следи постигнуте успехе и потребно је уложити додатне напоре, да се хрватско друштво развија као отворено, демократско, које ће темељити на грађанским правима и слободама појединаца, сваког хрватског грађанина без обзира на његову етничку, верску, политичку и сваку другу одредницу", наводи се, између осталог, у анализи ИФИМЕС-а.

(Тањуг)