Званично: У БиХ скоро најнижа инфлација у Европи

– Босна и Херцеговина је, према тренутним подацима, земља у којој је најнижа инфлација у односу на скоро све земаља у Европи, показују званични подаци.

Тако су, према подацима Агенције за статистику БиХ, потрошачке цијене у Босни и Херцеговини у октобру ове године на годишњем нивоу расле 0,9 одсто.

“У просјеку је забиљежен раст цијена хране и безалкохолних напитака за 0,8 одсто, алкохолних пића и дувана за 0,2 одсто, одјеће и обуће за 1,6 одсто, услуга у здравству за 0,5 одсто, образовања за 0,4 одсто, услуга ресторана и хотела за 0,4 одсто те осталих добара и услуга за 0,3 одсто.

Ниже цијене у просјеку су забиљежене код становања и режијских издатака за 0,8 одсто, намјештаја, кућанских уређаја и редовног одржавања куће за 0,2 одсто те превоза за 0,2 одсто”, пише у подацима Агенције за статистику БиХ.

Што се тиче цијеле Европе, само је у Ирској инфлација нижа, те је у новембру ове године на годишњем нивоу износила 0,5 одсто.

Какво је стање у регији и ЕУ?

Најгоре стање је у Сјеверној Македонији, гдје је у новембру инфлација на годишњем нивоу износила 5,6 одсто.

У Црној Гори је у новембру на годишњем нивоу инфлација износила 1,7 одсто, док је у Србији била 4,3 одсто.

У Европској унији инфлација је на годишњем нивоу највиша била у Румунији и износила је 5,4 одсто.

Слиједи Белгија са 4,8 одсто па Хрватска са четири одсто.

У Мађарској је у новембру годишња инфлација износила 3,9 одсто, а у Низоземској и Естонији 3,8 одсто.

Послије Ирске, најнижа инфлација у новембру на годишњем нивоу у ЕУ је у Литванији и Луксембургу, гдје је износила 1,1 одсто, па у Италији 1,5 одсто.

Ипак, поставља се питање шта је донијело то што је инфлација у БиХ, поред Ирске, најнижа у Европи.

Како се на живот грађана БиХ одражавају ови трендови?

Питање је зашто се то не осјети, посебно међу грађанима, који из мјесеца у мјесец константно плаћају више цијене свих производа већ неколико година.

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, казао је да је најзначајније макроекономско обиљежје ове године на глобалном плану наизглед добијена битка са инфлацијом.

“Усљед стабилизације ланаца снабдијевања и ефеката рестриктивне монетарне политике дошло је до свођења инфлације у оквире монетарног циља у развијеним економијама на ниво испод 2%. Имајући у виду да је највећи дио наше инфлације имао карактер увезене инфлације, стабилизација цијена у ЕУ се позитивно одразила на цјеновна кретања и код нас. Усљед изостанка промјена цијене рада, ни са те стране није било основа да се раст трошкова рада неким дијелом прелије на цијене. Ипак, треба напоменути да из угла потрошача обарање инфлације не значи да су цијене почеле да опадају, већ да се њихов раст успорио.

У односу на стање од прије двије године, све су значајно веће и у мјери у којој раст зарада није испратио тај раст цијена животни стандард људи се погоршао. Ово се посебно односи на средњу класу и оне који примају медијалну зараду с обзиром на то да они преко 60% свог дохотка троше на храну, одјећу и обућу те комуналије, а управо су те категорије производа и услуга из потрошачке корпе имале већи раст цијена од инфлације утврђене индексом цијена на мало. У периоду испред нас треба видјети како да се том слоју повећа зарада, што се може урадити повећањем минималне зараде уз пратеће пореске реформе у виду смањења пореза и доприноса за послодавце”, објаснио је професор Млинаревић.

(Независне)