Милорад Додик највише санкционисан политичар у региону

Ново истраживање Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала ГИ-ТОЦ из Женеве које је показало да је у посљедњих десет година највише санкционисаних особа и компанија имала управо БиХ и то преко 60, од чега је преко 40 физичких лица, а остало су компаније повезане са њима.

– Предсједник Републике Српске Милорад Додик без сумње је највише санкционисани политичар на западном Балкану и једина особа у региону која је два пута била мета финансијских санкција које су наметнуле Сједињене Америчке Државе.

Ново истраживање Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала ГИ-ТОЦ из Женеве које је показало да је у посљедњих десет година највише санкционисаних особа и компанија имала управо БиХ и то преко 60, од чега је преко 40 физичких лица, а остало су компаније повезане са њима.

Напомињемо, у истраживању је наведено прецизно 56 санкционисаних особа у БиХ, али са посљедњим санкцијама ОФАЦ-а уведеним прије два дана министру спољне трговине и економских односа Сташи Кошарцу, бившем новинару Влатку Вукотићу и неколико компанија повезаних са Додиковом породицом, њихов број је додатно порастао и премашио 60.

Приликом објављивања истраживања о санкцијама и њиховим посљедицама у регији западног Балкана ове седмице, представљена је и управо покренута база података за претрагу санкционисаних особа и компанија у протеклој деценији са свим доступним детаљима везаних за њихов статус.

У овој бази података могу се пронаћи све особе и компаније подвргнуте санкцијама у региону, као и документи са објашњењима о разлозима и дјелима због којих су се нашли на “црној листи”.

ФОТО: ГИ ТОЦ

Према ранг листи уведених санкција на западном Балкану, највише је санкционисаних у БиХ 33,5 одсто, затим у Србији 31,1 одсто, а слиједе Косово* са 17,1 одсто, Сјеверна Македонија са 11,6 одсто, Албанија са 3,7 одсто, те Црна Гора са три одсто.

Додик на листи због корупције, реторике, Путина…
Истраживање указује на то да је Додик први пут санкционисан 2017. године од стране Министарства финансија САД-а када је оптужен за опструисање Дејтонског споразума. САД су његове активности представиле као пријетњу територијалном интегритету земље због реторике о одвајању Републике Српске из БиХ.

“Пет година касније, САД је поново увео санкције Додику, овај пут на основу оптужби за корупцију и наводну континуирану дестабилизацију стабилности и територијалног интегритета БиХ. Сличне разлоге навела је и Велика Британије када је увела санкције Додику и његовој политичкој партнерки, члану Предсједништва БиХ Жељки Цвијановић, уз тврдњу да њихово дјеловање подржава Русија. Њихов савез са руским предсједником Владимиром Путином САД и друге западне силе сматрају дестабилизујућим фактором на западном Балкану“, наводи се у овом истраживању.

Додикових двоје дјеце, Горица и Игор су под сличним санкцијама, као и бројни блиски сарадници и компаније, а како видимо, њихов број сваког мјесеца расте.

Закључује се да су финансијске санкције САД-а и Велике Британије значајно ограничиле истакнуте личности попут Милорада Додика у БиХ, којем је приступ финансијским услугама озбиљно онемогућен кроз гашење рачуна у повезаним компанијама и онемогућавање доласка до јавног новца.

“Почетком 2024. године, низ високих америчких званичника посјетио је БиХ, позивајући банке да предузму конкретне мјере против санкционисаних појединаца и њихових компанија. Званичници САД-а јавно су упозорили да ће непоштовање резултирати санкцијама против самих банака“, наводи се у истраживању ГИ-ТОЦ.

Подсјетимо, у изјави за портал ЦАПИТАЛ у марту, Ана Моррис је истакла да се банке морају чувати сарадње са санкционисам особама и компанијама да се не би и саме нашле на листи “ОФАЦ-а”.

У јуну 2024. године, САД уводи нове санкције за двије особе и седам компанија (Ђорђе Ђурић, Миленко Чичић, “Проинтер ИТСС”, “Калдера Цомпанy”, “Инфинитy Медиа”, “К-2 Аудио Сервицес (АТВ)”, “Уна Wорлд Нетwорк” и “Сириус 2010”), тврдећи да су они представљали главне изворе прихода за Додика и његову породицу, упркос томе што су регистровани под различитим именима како би се сакриле њихове везе. Ове најновије санкције додатно су пооштриле финансијске рестрикције, банке су им погасиле рачуне што је довело до бројних потешкоћа и гурнуло компаније у пропаст.

У истраживању се каже и да су власти у Републици Српској покушале ублажити утицај банкарских притисака предлагањем разних планова, укључујући исплату плата у готовини, како би санкционисани наставили примати своје приходе.

У покушају да одржи своју ликвидност, Додик је покренуо планове за оснивање домаће банке која би обављала унутрашње финансијске трансакције.

Подстиче усвајање нових закона који би Инвестиционо развојној банци РС омогућили отварање рачуна за физичка и правна лица те обављање платних трансакција. Закон јесте усвојен, али његова примјена још није почела.

Истраживање је показало да је географска дистрибуција санкција хетерогена и да је имала различите ефекте у појединим државама, а да су и реакције јавности потпуно различите.

Између 2014. и 2024. године укупно је издато 166 санкција (плус оне од 18. децембра) – таргетирајући 108 појединаца са западног Балкана и 58 повезаних компанија – углавном на основу навода о корупцији, организованом криминалу и политичкој дестабилизацији држава и региона.

Влада САД-а издала је велику већину ових мјера. Неке земље биле су чешће мете санкција од других. У неким подручјима санкције стигматизују појединце и присиљавају их на политичку изолацију. У другим случајевима, оне се представљају као отпор западном уплитању, што омогућава санкционисаним особама да стекну већу популарност умјесто да буду маргинализоване. На примјер, у Србији су појединци под санкцијама именовани на високе државне функције, а фирме и даље освајају тендере, што изазива забринутост у погледу ефикасности кривичних мјера у политички сложеним окружењима.

Извјештај открива неуједначену географску примјену санкција, при чему су БиХ и Србија земље с највећим бројем мјера. Оптужбе за корупцију, организовани криминал и политичку дестабилизацију доминирају листом прекршаја. Упркос међународним напорима, сложене политичке, етничке и економске стварности на западном Балкану често ограничавају жељене учинке санкција.

(Цапитал) Фото: предсједник.рс