Читав један град дигао руке од Босне и Херцеговине

Држављанства БиХ се у последњих 25 година одрекло више од 100.000 људи одричући се тако, бар правно, сваке везе са земљом рођења. Истраживали смо да ли је проблем далеко већи од тог, који су данас разлози зашто људи напуштају ову земљу у односу на раније и може ли се тај негативни тренд зауставити.

Од Босне и Херцеговине руке је дигао читав један град, бар на папиру. Међутим, стварност је далеко суровија и поразнија. Стварни број оних који су из ње отишли, далеко је већи. У последњих 10 година, БиХ губи око 50.000 становника годишње, од чега око 40.000 одлази из земље, каже демограф Стево Пашалић. 

“Тако је БиХ у посљедњих 10 година изгубила негдје око 430.000 становника. Од 1991. , кад је имала демографски максимум од 4.377.033, сад је према мојим израчунима 2.904.256. То је закључно са 2023. 1.472.000 људи мање, и биће их још мање”, сматра Пашалић.

- Овакво стање у БиХ је пораз политика које нама управљају већ скоро три деценије. Разлог за одлазак је у почетку била економска ситуација, а касније су долазили корупција која фаворизује подобне, а не струку, криминал и партократски систем у којем је добро само политичким партијама и њиховим челницима, кажу аналитичари.

У стопу их прате лош систем образовања, па чак и загађење, наводи Слободан Благовчанин из Омладинског ресурсног центара из Тузле.

“Колико год да смо ми као грађани прилично сигурни у мирно стање овдје али изјаве и потези политичаре са све три стране често младе наводе на размишљање и на једноставно питање да ли желе да у несигурном друштву живе сами, да пронађу себи партнера или партнерку и да ли, на крају, жели да њихово дијете одраста у овако токсичном друштву”, објашњава Благовчанин.

- Неопходан нам је потпуни рестарт овог система како бисмо за све, а прије свега за младе, направили хуманији систем и друштво. Није довољно уређење само једног сегмента, истиче аналитичар Велизар Антић.

“Партократија и корупција су нагризле читав систем и док то не искоријенимо, млади ће ићи у уређенија друштва. Потребно је подизање животног стандарда јер наравно да ће људи ићи тамо гдје је плата 2.500 евра, а неће радити за 500 евра. 

Потребно је урадити да способни долазе на функције, а не политички подобни. Потребно је растеретити привреду, а видимо да наша власт кад загусти, кад нема пара, одмах удара тамо гдје има, или по грађанима или по привреди”, истиче Антић.

- Потребно је радити све супротно од онога што се ради у последњих 25 година, додаје Благовчанин.

“Да се, прије свега, образовни систем из корјена обнови, да ми младе припремимо на овај систем у којем тренутно живимо, а не да их образујемо до одређеног момента у којем одлазе у друге државе и то иоле стечено знање успјевају да користе тамо, нажалост као јефтинија радна снага”, сматра Благовчанин.

- Проблем се не може у попуности ријешити али се може ублажити кад се економија и демографија удруже, мишљења је Пашалић.

“Ми се морамо стратешки одредити према управљању миграцијама. Људи се не морају враћати али наши људи из дијаспоре могу овдје да инвестирају и запошљавају како би они који су остали мање одлазили. Ако се они који су отишли врате, добро се и вратили”, каже Пашалић.

Када би се све то могло остварити, не могу са сигурношћу да кажу ни највећи оптимисти. Грађани који годинама бирају исте политике које нас вуку уназад дубоко у себи знају да систем не ваља. Међутим, живе у страху хоће ли сачувати свој посао или запослити своју дјецу, па својим гласовима или сакупљеним гласовима одржавају систем који након избора критикују, закључује Благовчанин.

(БН) Фото: Илустрација