За ББЦ открила све о сарадњи с Владимиром Путином

Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је за Би-Би-Си да су послови које је склопила са Русијом били намењени да помогну немачким фирмама и одржавању мира са Москвом. Она је такође рекла да би рат са Украјином почео раније да није блокирала улазак Кијева у НАТО 2008. године.

Ангела Меркел је водила Немачку 16 година. Била је на функцији током финансијске кризе, мигрантске кризе 2015. и значајно, руске инвазије на Украјину 2014. године. Да ли је била превише мека према Москви? Преспора да помогне Кијеву? Да није блокирала чланство Украјине у НАТО-у 2008, да ли би сада тамо био рат?

Говорећи за ББЦ у Берлину, госпођа Меркел је одлучна у одбрани свог времена на функцији. Она каже да верује да би рат у Украјини почео раније и вероватно би био гори да је Кијев почео пут ка чланству у НАТО 2008. године.

"Војни сукоб бисмо видели још раније. Било ми је потпуно јасно да председник Путин не би стајао скрштених руку и гледао како Украјина улази у НАТО. А тада Украјина као земља сигурно не би била тако припремљена као у фебруару 2022", рекла је.

Председник Украјине Володимир Зеленски се не слаже. Он описује одлуку госпође Меркел о НАТО-у, коју је подржао тадашњи француски председник Никола Саркози, као јасну "погрешну процену" која је охрабрила Русију. 

У ретком интервјуу откако се повукла из политике пре три године, госпођа Меркел изражава забринутост због поновних претњи Владимира Путина употребом нуклеарног оружја.

"Морамо учинити све што је могуће да спречимо употребу нуклеарног оружја", каже бивша немачка канцеларка. "Срећом, и Кина је недавно говорила о томе. Не би требало да нас паралише страх, али морамо признати да је Русија највећа, или поред САД, једна од две највеће нуклеарне силе на свету. Потенцијал је застрашујући", рекла је.

Упркос томе што је током већине свог времена на функцији уживала висок рејтинг популарности, госпођа Меркел се сада налази у дефанзиви. Управо је објавила своје мемоаре Слобода. И тајминг је занимљив. Она каже да је учинила све што је у њеној моћи да обезбеди мирна средства сарадње са Русијом.

У ствари, Путин је започео своју инвазију на Украјину само неколико месеци након што је она напустила функцију. Ово је подстакло темељно преиспитивање енергетске политике у Европи, дипломатије са Русијом, а такође и миграционе политике која је постала норма под Меркеловом. 

На челу највеће европске економије била је Ангела, како каже бивши италијански премијер Матео Ренци. Он је рекао да је она де факто лидер Европе - "шеф Европске уније".

"Сећате ли се када је бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер говорио 'који је телефонски број Европе?'. Мој одговор је био: 'Број мобилног Ангеле Меркел.' Он додаје да је када се суди о наслеђу Меркелове преко Русије и других важно запамтити норме тог времена.

"Не може се напасти Анђела због односа са Русијом", каже он. "У 2005., 2006. они су били циљ свих у Европи, а не само Ангеле Меркел". Под гђом Меркел, Немачка и њене велике индустрије гладне енергије постале су зависне од Москве. Немачка је изградила два гасовода директно повезана са Русијом.

Председник Зеленски је тај јефтини гас описао као геополитичко оруђе Кремља. Госпођа Меркел каже за Би-Би-Си да је имала два мотива са гасоводима: немачки пословни интереси, али и одржавање мирних веза са Русијом. Колеге чланице ЕУ и НАТО-а у источној Европи се нису сложиле са њом.

Пољски посланик Радослав Фогел рекао је да је немачки новац од гаса напунио руску ратну касу – коришћен за финансирање инвазије на Украјину. Госпођа Меркел инсистира на томе да је покушала да обузда руске нападе на Украјину користећи дипломатију и преговоре, што је - она ​​признаје - на крају пропало.

А немачка индустрија је непропорционално погођена санкцијама руској енергетици. Принуђена да тражи друге добављаче, земља сада купује скупи ЛНГ. Предузећа кажу да су осакаћена трошковима. Нова ера у односима Европе са Русијом "нажалост" је почела након инвазије на Украјину у пуном обиму, каже Меркел.

У понедељак се састају министри одбране Велике Британије, Француске, Немачке, Пољске и Италије како би разговарали о погоршању ситуације на украјинским линијама фронта. Госпођа Меркел сада мора да брани своје наслеђе иу другим областима. Миграциона криза 2015. године, када је славно отворила врата Немачке за више од милион тражилаца азила, била је можда одлучујући тренутак њеног времена на функцији. Неки су га мрзели, други поздрављали.

(Мондо) Фото: ифри.орг