Задужења како би преживјели, угријали се и љетовали

Укупни износ пласираних кредита код микрокредитних организација за пола године износио је 1,35 милијарди КМ и већи је за 195,2 милиона КМ или 16,8 одсто у односу на исти период претходне године.

Према подацима Централне банке БиХ, у поређењу са стањем на крају 2023. године, микрокредитни портфолио биљежи раст од 103,6 милиона КМ или 8,3%.

"Посматрајући секторску структуру пласираних кредита, доминантно је учешће микрокредита одобрених физичким лицима у висини од 97,3%, а преосталих 2,7% се односи на микрокредите одобрене правним лицима", пише у подацима Централне банке БиХ.

Наводи се да су основни извор средстава микрокредитних организација обавезе по узетим кредитима које су на полугодишту 2024. године износиле 872,5 милиона КМ или 53,1% укупне пасиве и веће су у односу на крај 2023. године за 103,6 милиона КМ или 13,4%.

"У односу на крај полугодишта 2023. године веће су за 149 милиона КМ или 20,5%. Укупни капитал микрокредитних организација на полугодишту 2024. године износи 576,3 милиона КМ или 35% укупне пасиве и мањи је за 6,6 милиона КМ или 1,1% у односу на крај 2023. године, док је у поређењу са стањем на полугодишту 2023. године већи за 35 милиона КМ или 6,5%", стоји у подацима.

Тако је билансна сума микрокредитних организација на полугодишту 2024. године износила 1,65 милијарди КМ и већа је за 107,5 милиона КМ или 7% у односу на крај 2023. године.

"У односу на полугодиште 2023. године већа је за 209,2 милиона КМ или 14,5%. Од укупне билансне суме на микрокредитне фондације (МКФ) се односи 678,3 милиона КМ или 41,2%, док се на микрокредитна друштва (МКД) односи 968,7 милиона КМ или 58,8%", додаје се у подацима.

Адмир Арнаутовић, предсједник Удружења клуба потрошача средње Босне из Травника, казао је да већ неколико година имамо тренд раста броја ненамјенских кредита у банкама и кредита у микрокредитним организацијама, посебно у јесењим мјесецима, гдје се грађани одлучују за краткорочне кредите буквално за преживљавање зиме.

"Из године у годину спремање дјеце у школу, финансирање студија, набавка огрева и зимнице постају све тежи и скупљи, а раст плата апсолутно не прати раст цијена на тржишту нити трошкова живота. Умјетност преживљавања с испотпросјечним платама или пензијама често грађане уводи у зачаране кредитне кругове гдје један кредит враћају другим, а све чешће и кредитима који се дижу у микрокредитним организацијама", каже Арнаутовић.

Додаје: "Брзина одобравања средстава и једноставност су оно што често грађани више цијене од висине камате, па зато и не чуди што су управо микрокредитне организације најбрже растући дио финансијског тржишта у БиХ већ неколико година заредом. И онда су из године у годину грађани све сиромашнији и сиромашнији, а финансијске институције све богатије и богатије. А о закону о личном банкроту у БиХ или неким другим начинима како да се помогне грађанима који полако упадају у дужничко ропство још нема ни назнака да ће бити брзо на реду у скупштинским или парламентарним клупама", истакао је Арнаутовић за "Независне новине".

Економиста Адмир Чавалић сматра да је вјероватно нарушен животни стандард грађана због инфлације и скока цијена основних животних намирница у овој години, те је узроковао потребу за значајнијим микрокредитирањем.

"Када гледамо структуру корисника тих кредита, углавном су то грађани који су маргинализирани у нашем друштву и који не испуњавају неке формалне услове или немају времена да чекају да добију кредит од банке, или их банка не познаје као потенцијалног клијента. Као алтернатива и један вид социјалне подршке показује се микрокредитирање, које је далеко скупље и неповољније и носи значајан ризик, али једноставно ако немате алтернативу то је једино што можете добити", нагласио је Чавалић.

(Независне) Фото: Пиxабаy